Islamski svet, moreuzi i budući svetski poredak

Za SAD pomorski putevi predstavljaju "arterije" svetskog liderstva. Svaki "tromb" u tim krvnim sudovima može imati fatalan ishod za njihov unipolarno projektovan i globalistički prenapregnut "organizam". A moreuzi, ta "uska grla" Svetskog mora, jesu najosetljivija mesta.

Ormuz! Reč koja odzvanja širom sveta – od predsedničkih kabineta i vojnih štabova, do medijskih uredništava i kafanskih stolova. Paničan strah zahvatio je čitavu planetu da će produženo blokiranje tog moreuza izazvati kataklizmičan potres na tržištu nafte. A time i "efekat domina": poremećaj u snabdevanju i cenama ostalih prirodnih resursa i tektonska pomeranja u čitavoj ekonomiji, geopolitičkim odnosima i svakodnevnom životu.

Sve prisutnija je strepnja da će se primer Ormuza preneti i na druge uporišne tačke koje svojim položajem i značajem presudno utiču na funkcionisanje "globalnog sela". A ima ih onoliko.

Ormuz: jedan od globalnih "ugaonih kamenova"

Geopolitički i geostrategijski mislioci odavno su uočili važne geografske tačke i zone bez čije (ne)posredne kontrole nema makroregionalne, transregionalne i globalne nadmoći. Na kopnu, to su rečne doline i udoline, prevoji, zemljouzi, "vrata" između planinskih masiva, međukontinentalna suženja, geografski predodređene komunikacijske prohodnice…  Kontinentalističke, telurokratske sile proglašavale su ih vitalno važnim za svoj opstanak i ovladavanje njima preduslovom teritorijalnog ekspanzionizma.

S druge strane, za pomorske sile od presudnog značaja bili su dobro pozicionirani zalivi, ostrva i poluostrva, arhipelazi, orohidrografski predisponirane luke, prirodni i prokopani kanali, razuđene obale, pribrežna mora… Za njihovo osvajanje, kontrolu, izgradnju trgovačkih pristaništa i lociranje vojno-pomorskih baza uvek su bile spremne da ratuju. Po pravilu, to su bile "odskočne daske" za kolonijalne prodore dublje u vanevropske kontinente, "mostobrani" za ratne pohode i komparativni "aduti" u nadmetanju sa konkurentskim silama.

Prvorazredan značaj imali su moreuzi, budući da su od Kolumba i Magelana do danas upravo talasokratske sile igrale presudnu ulogu u kreiranju svetskog poretka. A to nastoje da produže i dalje, u prvom redu SAD za koje pomorski putevi predstavljaju "arterije" svetskog liderstva. Svaki "tromb" u tim "krvnim sudovima" može imati fatalan ishod za njihov unipolarno projektovan i globalistički prenapregnut "organizam". A moreuzi, ta "uska grla" Svetskog mora, jesu najosetljivija mesta.

Kao što su nekada Bosfor i Dardaneli bili simbol sveobuhvatnog značaja, u tolikoj meri da su dobili opšte prepoznatljiv jedinstven naziv Moreuzi (velikim početnim slovom), tako je danas paradigmatičan postao Ormuz. On spaja Arabijsko more Indijskog okeana i Persijski zaliv, koga, pak, Arapi zovu Arapski zaliv, a u diplomatskom, medijskom i sve više u naučnom rečniku obično se pojavljuje takođe paradigmatično samo kao Zaliv.

Taj "čep na boci" Persijskog zaliva dugačak je 167 kilometara i na najužem delu širok 39 kilometara, ali veliko ostrvo Kišm i bezbroj ostrvaca, grebena i plićaka faktički sužavaju plovni put na samo nekoliko kilometara koje je relativno lako zaprečiti. Njegova (ne)prohodnost određuje sudbinu velikog dela Bliskog i Srednjeg Istoka kao vodećeg svetskog naftno-gasnog regiona, ali i vodećih svetskih sila i mnogih drugih zemalja budući da se tim pravcem transportuje približno trećina svetskog tečnog prirodnog gasa i četvrtina svetske nafte. Aktuelno iransko blokiranje plovidbe tim moreuzom nije baš u pravom smislu ekvivalent miniranju Severnog toka, ali jeste analogno geopolitičko i geostrategijsko oruđe.

Važna činjenica jeste da se Ormuz nalazi u muslimanskim rukama, mada sa jedne strane većinski persijskog, šiitskog Irana, a sa druge dominantno arapskih, sunitskih Ujedinjenih Arapakih Emirata. A muslimanski činilac – iako razjedinjen, bez tzv. vodeće države u civilizacijskom i geopolitičkom smislu, sa nasleđem duge kolonijalne i neokolonijalne vlasti, i dalje često instrument u rukama nekolicine svetskih sila – ima potencijal da postane "globalni igrač".

Podsetimo se: muslimana je oko 2,2 milijarde (1/4 svetskog stanovništva), imaju visok prirodni priraštaj i migraciono se šire, prostiru se manje-više kontinuirano od zapadne obale Afrike do indonežanskih ostrva i od središnjeg Kazahstana do Tanzanije, raspolažu ključnim prirodnim resursima, postaju vojno, ekonomsko-finansijski, propagandno i civilizacijski sve snažniji… Rečju – poseduju gotovo sve najvažnije "tvrde", a sada i "meke" činioce moći.

Štaviše, ako je mahom u ruskim rukama (samo) evroazijski Heartland, onda je u muslimanskim rukama čitav globalni Heartland. A njegove tačke oslonca su moreuzi – Ormuz i ostali.

Islamski svet i "uska grla" globalne dominacije

Izuzimajući moreuze Skagerak i Kategat, te Panamski kanal, muslimanski činilac sa jedne ili sa obe strane participira na svim ostalim ključnim prirodnim i ljudskim delom nastalim morsko-okeanskim suženjima. To se odnosi na tzv. Svetsko ostrvo (Afro-evroazija), od čije kontrole – što važi od "oca" geopolitike Mekindera do sadašnjih geopolitičkih teoretičara i praktičara – zavisi upravljanje čitavim svetom.

Krenimo redom.

- Nemerljivo važne, naročito za Rusiju, Bosfor (širina 660 metara) i Dardanele (širina 1300 metara) i sa balkanske i sa maloazijske strane, uključujući i Carigrad, "oko Vaseljene", kontroliše muslimanska Turska. Budući ograničena Konvencijom iz Montrea, namerava da sa severne strane prokopa alternativni kanal kojim će moći samostalno da upravlja.

- Na Otrantskim vratima (širina 72 kilometara), koja povezuju Sredozemno more u užem smislu sa sekundarnim Jadranskim morem što se najviše uklinjuje ka centralnoj Evropi, na istočnoj, balkanskoj strani nalazi se pretežno islamska Albanija.

- Sa južne strane Sicilijanskog prolaza (širina 145 kilometara), koji spaja istočni i zapadni Mediteran i kojim je trasiran ne samo nekadašnji britanski "Veliki imperijalni put" nego i jedan od najvažnijih današnjih plovdanih koridora, lociran je arapski, muslimanski Tunis.

- Još važniji duž tog vektora je Gibraltarski moreuz (širina 13 kilometara), koji razdvaja Evropu i Afriku i predstavlja "vrata" između Atlantika i Sredozemlja, a o čijem položaju svedoči antički naziv Herkulovi stubovi, sa afričke strane je pod kontrolom takođe muslimanskog, mahom arapsko-berberskog Maroka.

- Suecki kanal (dužina 193 kilometra) je nemerljivo važna "žila kucavica" ne samo svetskog pomorskog prometa, već čitave talasokratski profilisane geoekonomije, geopolitike i geostrategije, toliko delikatna da Izrael pravi planove da ga "bajpasuje" prokopavanjem alternativnog kanala kako bi se relativizovala činjenica da su obe njegove strane u rukama velike i mnogoljudne islamske, arapske države Egipat.

- Vezu Crvenog mora i Indijskog okeana, a posredstvom Adenskog zaliva Arabijskog mora, čini moreuz Bab el Mandeb (širina 30 kilometara) na čijoj afričkoj strani je muslimanska država DŽibuti, mala ali puna vojnih baza, a sa druge strane, na velikom azijskom poluostrvu Arabiji, takođe muslimanska zemlja, uzavreli Jemen u čijem sastavu je i strateški važno ostrvo Majun (Perim) u samom moreuzu.

- U jugoistočnoj Aziji Malajski prolaz (širina 38 kilometara) u jedinstvenu "makro-celinu budućnosti" spaja Indo-pacifički region, a moreuz se pruža između velikog ostrva Sumatre iz sastava najmnogoljudnije muslimanske zemlje sveta Indonezije (290 miliona stanovnika), sa prvorazredno značajnim posredničkim položajem, te Malajskog poluostrva kao ključnog dela dvotrećinski muslimanske Malezije.

Ergo, svet je pred kolapsom jer je blokiran Ormuz usled američko/izraelsko-iranskog rata.

Latentno je takođe ugrožena plovidba kroz Bab el Mandeb akcijama pirata, te jemenskih Hutu-ratnika. Setimo se da je bio prekinut plovni put Sueckim kanalom zbog egipatsko-izraelskog rata, a nedavno i kada se isprečio pokvareni tanker… Nije nemoguće da će se slično desiti sa Bosforom i Dardanelima ako se ukrajinski i bliskoistočni konflikti prošire ili grčko-turske napetosti prerastu u oružani sukob. Zamislimo samo da islamski svet hipotetički počne da deluje solidarno i koordinisano kao integralni geopolitički akter, u istom momentu blokirajući većinu ili sve moreuze koje kontroliše!?

Nekada se to smatralo isključenim. A danas? Hoće li moreuzi odlučiti o budućem svetskom poretku?

(RT)