"Bregzit" kao primer i opomena

Kako je lijepo i krasno, 

kad sva braća žive zajedno.

Psalm 133:1

Britanija napušta Evropsku uniju (EU). Zbog čega? Bilo je mnogo pokušaja objašnjenja, ali malo ih je bilo ubedljivih i zasnovanih na činjenicama i dubljoj analizi. Najčešće su se objašnjenja svodila na to da postoji anti-evropsko raspoloženje u Britaniji tokom cele godine, izuzev avgusta, kada milioni Britanca idu na odmor u Francusku, Španiju, Grčku i Italiju. Situacija je ipak mnogo slojevitija od ovoga.

Rimske legije su napustile Britaniju 410. godine, posle 367 godina okupacije. Od tada je Britanija bila vrlo sumnjičavai poluodvojena od mnogih projekata koji su se događali u kontinentalnoj Evropi. Britanci smatraju mnoge stvari koje čini EU kao francusko-nemačku klopku. Britanija je svojevremeno pristupila EU kao nečemu neizbežnom, a ne kao nečemu zbog čega treba biti ushićen i srećan.

Francuska i Nemačka su bile isuviše dugo izuzetno bliske u EU da dopuste nekoj trećoj zemlji da obogati njihov dvojac i da se pojavi kao treći u tom ’političkom braku’. Deo razloga se nalazi u britanskoj neodlučnosti u pogledu toga da li želi da bude nedvosmislen i pun član EU ili ne. Britanija je ispravno hvalila i čuvala koristi koje proističu iz neučestvovanja u Šengenskom sporazumu o kontroli granica, slobodnom kretanju stanaca unutar EU i u evrozoni koja je proizvela nešto slično ekonomskoj katastrofi za sve zemlje učesnice sa izuzetkom Nemačke i možda Holandije i Austrije.

Geopolitka igra veliku ulogu u dugoročnom ponašanju Britanije. Britanija je ostrvo i nema neposrednu bojazan od suvozemnog napada sa evropskog kontinenta. Jedinu opasnost za Britaniju predstavlja ujedinjena Evropa. Svaki put kada je Evropa bila ujedinjena na neki način, uvek je bacala pogled na Britaniju još od doba Rimske imperije. Zbog toga je britansko pristupanje EU 1973. bilo korak ne ka ujedinjavanju Evrope, već korak ka usporavanju te integracije. Šarl de Gol je to dobro shvatio i u dva navrata je ranije sprečio pristupanje Britanije EU ili Evropskoj ekonomskoj zajednici, kako se EU tada zvala. 

Britanija je oduvek nastojala da održi određenu ravnotežu rasporeda snaga na kontinentu i da izvlači korist iz toga. Bila je sa Rusijom protiv Napoleona, pa sa Francuskom i Rusijom protiv Nemačke u dva svetska rata. A između tih ratova bila je sa Nemačkom kada je Nevil Čembrlen u Minhenu 1933. predao Sudetsku oblast nacistima. Tokom i posle Hladnog rata, Britanija je bila uz Nemačku i Francusku protiv Sovjetskog saveza. Britaniji je bilo nebitno ko će da pobedi na kontinentu sve dok to nije niko u dugom roku.Britanija može tako da se ponaša jer je pomorska zemlja, ima širok spektar linija snabdevanja, ako se nešto loše dogodi na kontinentu, tada može da se povuče u svoje dvorište, ima svoju funtu kojom sama upravlja i stalna je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Britanija ima i ekonomsku snagu, i kao takva, Britanija je drugačija od ostalih zemalja EU. Britanija ima širi izbor mogućnosti za svoje ponašanje i u politici i u ekonomiji od ostalih zemalja koje su u EU i koje nemaju takav geopolitički ’luksuz’. 

Postoje bar dva osnovna razloga zbog kojih Britanija napušta EU. Prvi je nestabilnost i nefunkcionalnost EU. Već više od jedne decenije države članice EU ne mogu da se dogovore gotovo niokočega: monetarna i fiskalna politika, bankarske institucije, imigracija, nezaposlenost, energetska politika (uključujući i frekovanje), trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, odnosi sa Rusijom (polovina zemalja članica nije isterala ruske diplomate zbog afere Skripalj), severni i južni tok gasovoda iz Rusije, genetski modifikovana hrana, priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, oružani napad na Libiju, podrška pobunjenicima u Siriji... Veliki problem i nefunkcionalnost EU je i u tome što kada se unutar EU dogovore o nečemu kao, na primer, o kvotama za prijem izbeglica iz muslimanskog sveta, zemlje članice taj dogovor ne sprovode. To razjeda EU iznutra. Nefunkcionalnost i nestabilnost EU stvaraju osnovu zbog kojih Britanija ne vidi više da je EU platforma iz koje može da se izvuče neka ekonomska i politička  ’kilometraža’ koja može da bude od koristi Britaniji.

Drugi bitan razlog za napuštanje EU nalazi se u slobodi. Britanija ne želi da bude više pod pritiskom i kontrolom ekonomskih zakona koji joj stižu iz Brisela. Britanija smatra da takva regulativa ograničava i koči ekonomsku inicijativu i koja je prepreka ekonomskom napretku. Evrozona nastavlja da proizvodi ekonomsku krizu jer njene zemlje učesnice nemaju realni ekonomski napredak izuzev Nemačke i donekle Holandije i Austrije. Italija nije imala realni ekonomski rast skoro 20 godina. Zbog toga uopšte ne čudi rast anti-EU raspoloženja i u Italiji i drugde. Britanija napušta sporu i ostarelu EU i priključuje se mnogo zanimljivijem, uspešnijem i dinamičnijem svetu koji se nalazi van Evrope. 

Posle izlaska Britanije iz EU i takozvanog Bregzita, EU će se promeniti do neprepoznatljivosti. Britanija i Nemačka su bile glavne zemlje koje su se zalagale za liberalnu ekonomiju u EU. Posle izlaska Britanije, barjaktar takvog liberalizma ostaće samo Nemačka. U ovakvom novom sklopu EU, Francuska će sa svojim intervencionističkim sklonostima biti u većoj mogućnosti i da okupi oko sebe zemlje EU sličnih stremljenja i da usmeri politikuEU dalje od liberalizma ka svojim intervencionističkim viđenjima kako da se vodi ekonomija. Da li će liberalna Nemačka, kao glavna ekonomska sila EU, biti zadovoljna da funkcioniše u takvoj EU?

Izlazak Britanije smanjuje godišnji budžet EU za €10 - €14 milijardi. Kako je dobar deo neto doprinosilaca budžetu EU nevoljan da poveća svoje uplate (zabranjeno je zaduživanje EU) doćiće do sniženja u raspodeli sredstava na već postojeće države članice EU. Znači, zemlje koje nastoje da pristupe EU treba da imaju ovo na umu. EU neće više nikome biti ’krava muzara’. Dražesno zvuči i izgleda britanska podrška kandidatima za pristupanje EU. Britaniji više ne valja EU, a Britanija savetuje i podržava kandidate da pristupe EU.

Veliko i produženo natezanje oko izlaska Britanije iz EU izglasano na referendumu juna 2016. samo pokazuje da se u EU teško ulazi, ali da se iz nje teško i izlazi. Elita EU i njena birokratija su nastojale da zagorčaju Bregzit do krajnjih granica. Bregzit je poraz njihove ideje. Namera im je bila ne toliko da se ’kazni’ i oteža izlazak Britanije, već da se zastraše i da se pruži primer ostalim zemljama koje bi možda nameravale da slede britanski primer. Ako Britanija bude neuspešna van EU, to ide u prilog eliti EU. Ali, šta ako Britanija bude uspešna, pa određene zemlje pokušaju da slede njen primer?

Ekonomsko usporavanje u EU, kriza i mogući raspad evrozone, kao neuspešnog i taštog elitističkog projekta, i određeno zatvaranje pojedinih velikih ekonomija na svetu ne ulivaju poverenje u liberalni globalni trgovinski i investicioni sistem. Potrebne su u rezervi nacionalne strategije o tome šta činiti ako se nastavi navedeni nepovoljni razvoj stvari. 

Institut za globalne studije, Univerzitet u Ženevi

(01.12.2019)