Прошло је око четири и по године од „обојене револуције“ у Грузији и више од три и по у Украјини. То су једини подухвати ове врсте на постсовјетском простору који су дали конкретан резултат њиховим протагонистима.

Шангајска организација за сарадњу основана је 2001, и у њеном саставу се налазе Кина, Русија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан.

Руска инвазија на Грузију није променила равнотежу снага у Евроазији, већ је једноставно објавила чињеницу да се равнотежа снага већ променила.

Како су приметили неки критичари, велика царства се скоро увек суочавају са избором у току свог ширења: да наставе раст и тиме ризикују пропаст републике и демократије, или да се одупру даљем ширењу.

А у фебруару ове године је Косово, које је српско још од 12. века, нелегално проглашено независном државом од стране САД и ЕУ. То је била преломна тачка за Русију.

Али, најопаснији концепт је када помислите да је време стало, а историја вас прогласила победницима. Неконтролисана експанзија НАТО-а у деведесетим – често уз кршење обећања датих Русији – била је главна манифестација преовлађујућег расположења.

Слике ратних ужаса, тврдње о геноциду, расправе о суверенитету и дипломатске иницијативе замагљују чињеницу да актуелни сукоб у Јужној Осетији има и конкретну економску позадину, и да он умногоме утиче на контролу експлоатације енормних природних богатстава Каспијског басена.