Палцем против Гиниса

Не можемо ни замислити запрепашћење које је доживео господин Свен Густафсон, регионални менаџер Гинисове књиге рекорда (Guinness World Records) за Западни Балкан, када је јутрос дошао на посао где га је сачекала непријатна вест да је добио отказ! Разлог: озбиљан пропуст приликом бележења рекорда, који су основа за постојање Гинисове Књиге рекорда, чији запослени зависе од бележења необичних рекорда широм света.

Запрепашћен, почео је да се присећа где је погрешио. Сетио се једног пропуста из 2006, када је забележио рекорд извесног Трајка Вељановског из Валандова, који је ушима махао 375 пута у минуту. А пошто је махање ушима индикатор мушкости (отуд оно „заљубљен до ушију“), Трајко је постао веома цењен у свом крају, углавном од особа женског пола.

Ипак, на приговор претходног рекордера Шиме Имбете званог Товар (215 трептаја у минуту) из Трогира, рекорд је поништен, што је Свену зарачунато као озбиљна грешка у раду. Жути картон, што би се рекло. Господин Имбета се жалио, за шта је добио и позитивно мишљење ХАЗУ, да је махање изнад 350 трептаја ушима у минуту немогуће а да се особа не одвоји од тла. Зато се оправдано посумњало, а касније и доказало, да је Вељановски у џеповима капута имао камење, а по правилима Гиниса не сме се имати никакво помоћно средство. Касније се МАНУ сукобила са ХАЗУ по питању димензија ушију господина Товара, али то Свена више није занимало.

А онда је Свену све разјашњено. Наиме, на његовом терену, и то у Србији десио се најнеобичнији рекорд те врсте, а да је Свен био потпуно необавештен. Једна политичка странка, и то баш СНС Александра Вучића, прикупила је 16.000 потписа за своју кандидатуру за само два сата!!! А на такву посластицу Свен није реаговао. И не само то, београдски Блиц је то објавио већ у 8.55 ујутру, што је додатно разбеснело агенте Гинисове Књиге рекорда, јер је то заиста непоновљив подвиг. И да би један такав рекорд био понос ГКР, само да је Свен био будан.

Узалуд се Свен бранио да је то немогуће. Да је реалније махати ушима и 500 пута у минуту, него прикупити 16.000 потписа за два сата. Да је време од 8.55 ујутру мање од два сата, јер у тој балканској земљи (Србији, прим. Б.Ж) радно време почиње у 7, а ти људи (Срби, прим.Б.Ж.) не важе за вредније од Јапанаца, којима се 2 сата завршава у 9, а уосталом њима (Србима, прим. Б.Ж.) 7 ујутру почиње у 7 и 20.

Узалуд се Свен бранио да је немогуће да се то уради за 2 сата, јер да би се само допремио материјал из Врања, на пример, треба 3 сата. Рекоше му да он нема појма, јер је шефица српског тима за ЕУ рекла да је Србија као ферари, а зна се шта све ферари може.

Узалуд се Свен бранио да је немогуће да се то уради за 2 сата, јер 2 сата подразумева 120 минута, или 7200 секунди, што ће рећи да је један потпис добијан за 0,45 секунди!

„Е ту сам те чекао“, рече му шеф Едвард Гинис Јуниор, „нама су и јавили да је то тако перфектно организовано, да су постојале СНС екипе које су још на улици гаравиле палчеве грађанству, а грађани су само утрчавали у просторије, утискивали палчеве у судске регистре и истрчавали напоље“. И показа му очигледан доказ, фотографију извесног Мијалка Гарића из Сврљига, који је одмах након „потписивања“ чачкао нос малим прстом, па се палцем загаравио испод десног ока.

„Али људи“, узвикну Свен у очајању, „па требало је те судске регистре попунити, за шта треба барем 120 секунди, по потпису“! „Ма доста је било“, подвикну шеф, „наша кућа је осрамоћена, захваљујући Вашој неспособности да препознате супермене на свом терену! Зар Вам није довољан сигнал било оно спасавање завејане деце, жена, бакица, тетки, стрина...! После Фекетића (а не знате ни где је Фекетић) морали сте бити будни и знати да ти људи све могу, па и да њих 50 стане у просторију 3 са 3 и у 5 секунди се потпише. То је за њих нормално, а Ви напустите просторију“.

Док је паковао ствари са свог стола, Свен сазнаде да је добио замену. Уместо њега за Западни Балкан је постављен В.Д менаџер, Белгијанац Серж Кујперс. Сазнао је и зашто баш Белгијанац. Борду директора „кртица“ из Брисела је јавила да се припрема нови рекорд. Наиме, ЕУ има намеру да надмаши претходни Гинисов рекорд честитања победе на изборима 5 сати пре затварања гласачких места. Овај пут, према Гинисовој „кртици“, честитка ће ка Београду кренути чак месец дана раније, а то мора ући у Гинисову књигу рекорда. Извор који је желео да остане анониман, а који имао увид у честитку, само се чуди зашто се честита на освојених само 249 места. Ваљда да би се оставило још посла за Гиниса.

НАПОМЕНА: Ликови из ове приче су измишљени. Ликови који читају ову причу мисле да су и потписи измишљени. Судски органи мисле да нису.