Тек пажљива анализа текста Статута који дође у Скупштину на усвајање показаће колико је ту реч само о додавању шминке, како би се сакрила стара, државно-дуалистика амбиција војвођанске бирократије, а колико стварно поправљање једног опасног документа.

„Држава“ која је изневерила њих, није иста „држава“ која је изневерила нас. Њихов проблем са „државом“ лежи у физичкој немогућности владајуће елите да заштити њихове политичке и социјалне каприце. Проблем који њихова „држава“ не може да реши смо ми, сви ми који мислимо другачије од њих.

У овом случају, чини ми се да је тај “други посао” поновно увођење неке врсте ванредног стања, неке врсте нове “Сабље”, јер се маргинализује сваки глас “против” и свака озбиљна, дубинска критика владајућих структура. Дугорочни циљ ове операције би могло бити још директније стављање Србије под страни протекторат.

Можда на тај начин и по ту цену Тадић и може купити мало времена код оних који му сада аплаудирају док за њихов рачун обавља прљави посао. Али не може купити њихову милост, нити спасити своју душу. А кад коса поново дође до њега, више неће бити никог да га брани. Или макар да за њим жали.

Зашто нисмо кренули у протестну шетњу против насиља за неку жртву међу нама? Зашто нам је било потребно страдање страног држављанина као иницијална каписла за покретање масовних протеста? Дубоко саосећам бол породице, али ме још више боли неосетљивост Срба за страдање својих суграђана.

Убиство девојчице у Авганистану догодило се 23. јуна 2009. и читава ствар је од тада заташкавана. Наравно ми смо бољи, ми смо душевнији, ми смо дубљи, ми више патимо. Каква феноменална илузија, каква само-лаж, каква невероватна глупост прихватања владајуће догме.

Код нас се не говори само о обрачуну против хулигана, криминалаца и насилника, већ се анатемишу националистички покрети из суштински политичких разлога. У случају Татонове смрти не сме бити политизације јер је реч о злочину који се мора третирати тако и никако другачије.

Амбасадори из САД, Велике Британије, Француске и Немачке се већ годинамa директно мешају у политику Србије. Живот свих нас је зависио и зависи од њихових активности и изјава. Србија последњих година крши Бечке конвенције, дипломатске и конзуларне, јер толерише непримерено понашање страних дипломата.