Vladavina zatvorenih, i to pre svega partijskih političkih elita više je nego očigledna, a ona prirodno proističe iz zatvorenosti i samodovoljnosti naših političkih stranaka, koje su danas bez ikakve idejne dinamike i unutrašnjeg razvoja.

Ono što je vidljivo je da je čistka bila naročito oštra među krivičarima i u tužilaštvu, dakle, onima koji se bave klasičnim kriminalom. To nam govori da nova proevropska vlast želi da kontroliše kriminalnu politiku. Želi da im oni budu poslušniji no dosad i da im ne smetaju.

Pitanje bezbednosti Brankice Stanković moraju da rešavaju odgovarajuće službe. Osnovanost tvrdnji koje Brankica Stanković iznosi, sasvim je drugo pitanje i tiče se njene profesionalne časti.

Od kada je Koštunici prodat rog umesto sveće kojim je, na časnu reč, dokazivana njegova nestranačka pozicija, Đelić beleži lični uspeh za uspehom. U svojoj karijeri, mereno zelenim novčanicama, Božidar je vrlo egzaktan.

Namera da se gradi autoput i drugi kolosek železnice ka Podgorici jeste stvar za raspravu, i o njoj se mora govoriti javno i glasno: nije u pitanju samo prosperitet jednog regiona i jedne nacionalne manjine, već ekonomska budućnost Srbije.

Mediji i sudstvo su stubovi svake demokratije. Ako se oni slome, naša imovina, posao koji radimo, deca koju volimo, naša sloboda, pa čak i naši životi, postaju lak plen ljudi sa novcem i vezama. 

Najvažniji i najmarkantniji nalazi o nepravilnostima i nezakonitostima u trošenju budžetskih sredstava odnose se na sistem javnih nabavki. Utvrđeno je da je u ovoj oblasti više od dve milijarde dinara u sivoj zoni!

Fašizam nije ni jednostavna, banalna, niti društveno neutemeljena pojava. Slom u Volstritu prošlog oktobra, recesija, neizbežno poređenje sa 1929. i sa posledicama Velike depresije otvaraju niz teških pitanja.

Ono što je zajednička karakteristika svih nobles proevropskih antiturbo-folk koalicija u svim zemljama bivše Istočne Evrope po pitanju uvođenja svojih turbo-folk nacija u evropsko aristokratsko društvo jeste da im nije bilo dozvoljeno da čuju nikakve kontraargumente.

Mogla se, na primer, napraviti vrlo lepa paralela sa dečakom iz priče koji je stalno vikao „vuk!“ sve dok selo nije oguglalo jer vuka nije bilo (u srpskoj verziji, „v“ bi moglo da bude i veliko), tako da, kad je vuk stvarno došao, niko dečaku više nije verovao.