Наша приватизација је испунила свој круг, од слављеничке приватизације „Сартида“ до понижавајућих понуда за Београдски сајам. Понижење и осећај губитништва остали су као белези на попришту наше "успешне" приватизације.

Наш здравствени систем базиран је на конфликту интереса (исти лекари раде у државном и приватном сектору), у којем је корупција озакоњена (листа чекања се, према законској одредби, прескаче уз плаћање), где се директори постављају уз благослов партијских, а не стручних кругова.

„Косовска вертикала“ српског народа пропада са обесмишљавањем антифашистичке борбе и неповратно води и релативизацији борбе против америчке хегемоније, борбе којом ће се у будућности, вероватно, поносити далеко лошији и мање заслужни од нас. 

Бивши амерички председник Џими Картер изјавио је да Израел има око 150 атомских бомби(!), чиме је прекинуо израелско ћутање по овом питању… Наравно да Израелу и Америци никако не би одговарало да у региону постоји још једна нуклеарна сила.

Штошта проистиче из овакве Динкићеве оптужбе. Пошто Ивица Дачић сигурно није политички авантуриста који стратешке одлуке доноси на основу гатања тарот картама, може се са сигурношћу претпоставити да је, док је обмањивао радикале и народњаке, увелико имао договор са Борисом Тадићем.

Праведно би било да се бирачи бар у једном изборном циклусу одморе од Млађана Динкића, његових акција од хиљаду евра, колоса у виду „Фиата“ и другог празноречја, спасавања банкарског сектора, приватизације, Националне штедионице, Народне банке...

„Реформа медија“ коју је председник Борис Тадић у победничкој ноћи отворено промовисао речима да су  кампању сви пратили фер сем оних „дивних“ штампаних медија „блиских неонацизму“, показује онеспокојавајуће резултате. У најутицајнијим медијима све је мање простора за критичку реч.

Када дође време да се обавесте гледаоци РТ Војводине о сутрашњем времену, на екрану се прикаже карта Војводине са називима већих градова и анимираном кишом или сунцем. Киша пада само до Саве и Дунава а сунце сија само изнад Фрушке горе.

Предлог закона о информисању представља корак више по својим репресивним одредницама. Шта ако се испостави да је попут Вучићевог закона информисању, за који многи сматрају да је био „закон о Дневном телеграфу“, овај нови буде „закон о Куриру“?

Уместо куповине времена, лоших компромиса и краткотрајног обезбеђивања подршке Влади, Предлог закона о изборима и овлашћењима националних савета треба изменити и ускладити са Уставом.