Да бисмо били сигурни да ли се неки странац меша, или се не меша у наша унутрашња питања требало бисмо да видимо јасну границу сопственог суверенитета. Где је та граница и шта је наш суверенитет, битнија су питања од промене назива улица, па чак и стања шокираности дипломата. 

Реч је о „обележју“ које би требало да подсети да су се на овим местима налазили „концентрациони логори“ у којимa су страдали Хрвати које је у време ратних збивања, деведесетих година, заробила ЈНА, тада још једина легитимна војна сила на просторима бивше Југославије.

Нема „поворки“, нема истополних бракова. Или ће се 20. септембар постати лајтмотив садашње власти. У том случају, власт и радикалне ЛГБТ групе су ти који су генератори насиља – насиља над бирачком вољом грађана Србије, коју се нису удостојили ни да консултују.

Већина слободномислећих људи у Србији већ је уверена да смо предмет тзв. меке окупације. Њу симболишу заробљени медији и теледириговани политичари. Али, са политичком репресијом, забраном разних организација и хапшењем њихових лидера, добићемо праву, "тврду" окупацију. 

На званично питање упућено Заводу за статистику, имамо ли национални здравствени рачун и колико укупно трошимо за здравство, званичан одговор гласи – немамо национални здравствени рачун, нема података. Mожда одговор имају астролози?  

Ситуација у здравству је најдрастичнији доказ друштвене кризе и апсурда. То се пре свега огледа у веома застарелој организацији здравствене службе која не одговара садашњем времену високе технологије.

Српски народ никад није чуо од званичника САД и Француске ни једну реч извињења у вези са смрћу ма и једног детета током бомбардовања, нити o загађењу Србије муницијом са осиромашеним уранијумом. Наши званичници се утркују у томе ко ће мање питати и узнемирити Запад.

Постоје мишљења да је власт све што нам се задњих дана дешавало испланирала и спровела, како би преусмерила пажњу јавности, и, можда, бруталним мерама спречила социјални бунт, за који мисли да је на помолу.

А управо су ови самокандидовани квислинзи и сатрапи једини добитници читаве ове гужве. Они и њихове бизарне организације не само да су овим добиле огроман публицитет, већ су на себе и скренули пажњу бриселских и вашингтонских фондодржаца.

Напад на Иран може само одложити америчке проблеме јер је платни дефицит САД 2007. достигао билион долара и већи је од дефицита свих осталих држава заједно. Чим долар изгуби статус резервне светске валуте, биће то крај САД у њиховом садашњем виду.