Slično je i u drugim sportovima. Tako jaka domaća liga bila je moguća dok je FIBA bila ono što joj je zadatak da bude – garant ravnomernog razvoja košarke i davanja podjednakih šansi kako bogatim, tako i siromašnim.

Kada je Tomislav Nikolić konačno odustao od štrajka i kada je zamisao o izborima u decembru doživela fijasko, voditelji na radio-stanici „Fokus“ počeli su da ubeđuju auditorijum kako je štrajk naprednjačkog lidera bio politički uspešan i plodotvoran.

Istini za volju, ovo jeste veoma komplikovan, bezmalo nerealan opis događaja, ali i takav kakav je, ima mnogo više smisla od Nikolićevog štajka žeđu i glađu na stiroporu s ciljem da se raspišu vanredni izbori za osam meseci.

To bi, možda, moglo da umilostivi kako bogove, tako i vođe Nemačke, koji žele da održe vrednost evra. Nema sumnje da će finansijska tržišta, za vreme dok Grci budu iskrvarili od “šok terapije“ u stilu MMF-a, ugrabiti i za sebe “funtu mesa“ u obliku povećane interesne stope.

U Hrvatskoj je biti Hrvat čast, u Srbiji je biti Srbin sramota. U Srbiji se uvode zajednički udžbenici istorije, briše se kolektivno sećanje. Čak nema reakcija ni na današnju presudu koja je potvrdila da su naši sunarodnici etnički očišćeni iz Hrvatske-mada smo to već odavno svi znali.

U našoj javnosti se postavlja i dilema da li Demokratska stranka može da povrati razočarane birače i da li može da se trgne i u poslednjoj godini mandata i okrene rešavanju najvažnijih životnih pitanja.

Urednici i glavni autori Vidovdana štetočinski deluju na dobrobit nacije. Oni zamućuju intelektualnu oštrinu javnosti, laskaju neobrazovanju, zaluđuju publiku mega-teorijama zavere, te neprestano sumnjiče stvarne nosice borbe za demokratiju i nacionalnu suverenost.

Bilo da smo za, ili protiv ulaska Srbije u EU, moramo priznati da Evropa ima vrednosti, kao što ima i nedostataka. Problem je što naši evropromoteri tih vrednosti vrlo traljavo promovišu i plasiraju Evropu nama, kao i nas Evropi.

Nikolić sa svojim performansama (mitinzima, peticijama i sl.), a ponesen novim ispitivanjima izbornih preferencija, istupa samouvereno i agresivno u odnosu na drugu dvojicu, a više nego kooperativno prema Imperiji.

Mi mislimo da je priča o umešanosti Koštunice u atentat praktično nedokaziva. I mislimo da Koštunica u to nije upleten. Spekulacija o njegovoj umešanosti posledica je jednog nesretnog spleta okolnosti. Međutim, "Putevi Srbije" i Kolubara nešto su drugo.