Za ove izbore je verovatnije da neće obećavati kao 2008. Razlog leži u tome što je i našim političarima jasno da nismo bitni, pa tako i da nastavimo da se busamo kao lideri „u inat svima i uprkos svemu“ – nikoga to više i neinteresuje.

Ako bi neki političar u uređenoj državi nastupio protiv legitimnih nacionalnih interesa, bio bi to okidač za sunovrat njegove političke karijere. Primeri Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića najočitije pokazuju da u Srbiji to nije slučaj.

I tada se desilo nešto što je Vuk kasnije opisao kao izdaja. Lideri tadašnje opozicije nisu hteli da idu dalje, da puste narod u Skupštinu i da naprave „narodno zasedanje“, pa su se, kako tvrdi Drašković, još odmah nakon toga okrenuli kontaktima iz tadašnje vlasti, svaljujući svu krivicu na Vuka.

Naime, kralj Petar II Karađorđević nije prognan iz Kraljevine Jugoslavije već je voljom pučista, koji su, uzgred, državni udar izvršili i po britanskom nalogu i za pare, odveden sa teritorije jugoslovenske države.

I još jednu bitnu razliku potrebno je ovde istaći – jedna je stvar baviti se npr. naučnim istraživanjima iz psihologije i sociologije, a sasvim je druga stvar ako političari i mediji promovišu takva pitanja kao nekakvu stvar od odlučujuće važnosti.

Na ovom stranačkom slavlju mogli smo da čujemo i političke stavove u govoru predsednika Demokratske stranke koji podsećaju na julovsko žigosanje neistomišljenika, onih evropskeptika koji postavljaju nezgodna pitanja, nastojeći da pokvare veliko slavlje.

Na političkom planu, priznavanjem međunarodnog legitimiteta Kosovu*, stvoren je pakt, koji će ubuduće, izvesno ugrožavati interese Srbije. U regionalnim okvirima osniva se savezništvo: Turska-Albanija-Kosovo*- Hrvatska- Crna Gora.

Svi ovi ''evropski'' krediti su izuzetno nepovoljni za Srbiju. Građani Republike Srbije faktički će pomagati opstanak banaka u zapadnom delu EU i socijalni mir u Austriji, Italiji i drugim zemljama.

Nanet je još jedan udarac državnosti i suverenitetu Srbije. Nade u objektivnost predstavnika međunarodnih institucija, uključujući OUN, pokazale su se neutemeljenim.Beogradu nije pošlo za rukom da nađe oslonac u Evropskoj uniji.

Pre nekoliko godina sam čuo (doduše iz druge ruke) priču o lumperajki koja je uključivala i seks i drogu i narodnjake (bez rokenrola) a akteri nemilog i nemoralnog događaja su bili funkcioneri gotovo svih stranaka koje prelaze cenzus.