Možda do sada najočigledniji primjer osporavanja Lukašenka i njegovo skidanje sa vlasti zatražio je DŽon Mekejn koji je u toku nemira u Egiptu i svrgavanja Hosnija Mubaraka poručio da čuvenog „Baćku“ čeka ista sudbina kao i svih arapskih lidera.

Rabiti moralni imperativ radi favorizovanja jedne strane u tuđem građanskom ratu vodi u još veću zamku. Intervencionista nužno postaje povezan sa naknadnim ponašanjem favorizovane strane. 

A da li je kraj iluzije o političkom identitetu EU uzrok, opšte uzev, neuspeha levice u Evropi, tj. da li će levica u evropskim zemljama biti suočena sa sve većim problemima od kojih danas vidimo tek deo, isto tako je izuzetno složeno pitanje.

Posebno je degutantno na koji način Žarković trijumfalistički citira delove teksta advokata Branka Pavlovića koji je, navodno, slavodobitno izašao iz Miškovićeve kancelarije kada je za male akcionare Ce Marketa obezbedio duplu cenu nego što je nudio Merkator.

Vašington je decenijama suviše promiskuitetno koristio dvostruke standarde u spoljnoj politici i platio je visoku cenu za takav cinizam. Na nesreću, sudeći po licemernoj reakciji na arapsko buđenje, izgleda da je i Obamina administracija još jednom odabrala isti put

Nije li vučićevsko-medijska halabuka o hapšenjima vezanim za korupciju samo perfidna pokrivalica za naš sve veći nacionalni sunovrat? Ne prikriva li se njome „naše“ narastajuće prihvatanje i priznanje nezavisnog Kosova?

Možemo npr. od njih čuti: Koštunica je „svetlo na kraju tunela“. Ali, nismo li u tunelu velikim delom zahvaljujući njemu? Takođe se priča: Koštunica je „mudar“, Koštunica je „u pravu“ i tome slično. Ali mudar čovek je u pravu unapred, a ne unazad.

Ako nam prete, onda ste dužni i čovečanstvu. Neka ljudska rasa zna šta čine Zapadnjaci čija su usta puna demokratije, poštovanja ljudskih prava i svega ostalog sa čime manipulišu ljudima. Podsetiću vas šta oni vole da govore: „Demokratije međusobno ne ratuju.“

Ne mora svako da voli životinje. Neko jednostavno nema osećaja, ili nije naklonjen tome. Nismo svi isti, i to je u redu. Ali mora svako da poštuje život. Niko nema pravo ničiji život da uzima, jer mu ga nije ni dao. A ako neko nema osećaja, a ne želi ni da poštuje život, onda mora da se nauči da poštuje zakone.

Ozbiljna država na prvom mestu poštuje svoj ustav, čuva dostojanstvo države i svog naroda i neguje samopoštovanje. Takvu državu će poštovati i uvažavati. Poniznost nije odlika malih već „banana“ država.