Несумњиво је да иза НАТО „интервенције“ у Либији стоји огромни либијски капитал и акције у Италији, као и богатство које је оличено у нафти. Адмирал ди Паоли је на ово питање Лазанског лаконски одговорио да је оно “идеолошки обојено”.

Криза. Чаробна реч нашег времена. Дошла је ниоткуда, пореметила вртоглаве кривуље раста и саплела „господу са брда“ на корак од обећаваног и мукотрпно грађеног „бољег сутра“. И стога се алпски форум одвија у донекле туробној атмосфери.

Ето, то су путиновске границе. С једне стране, не прихвата ситуацију која води ка крају Русије. С друге стране, апсолутно нема тих црта или особина које су неопходне да би заиста предложио озбиљан и аргументован, национални, метафизички пројекат патриотизма.

Набрајајући достигнућа која су у Русији постигнута после распада Совјетског Савеза (која су, како је рекао, огромна) Медведев је апеловао да се ,,живи како то губер дозвољава’’. Део средстава од продаје нафте и гаса треба чувати.

Не кажем да би у том случају Велика Албанија баш стално опструирала ту комуникацију, али повремено сигурно би. Тек да се зна да нам дише за вратом, и да исту контролише. Можда би једном годишње био опљачкан или можда гранатиран неки камион, свеједно.

Рањени орао је показао да смо кадри да створимо још један добар домаћи поп-културни производ и у томе сасвим успео, не мање него што успевају светски популарни филмови и серије по романима Џејн Остин, сестара Бронте, Данијеле Стил. 

Када мултикултурализам означавамо као утопију, то није зато што оспоравамо идеале који га утемељују, већ његову непримјереност стварности. Проблем је што национализам на просторима БиХ, па и ширег простора бивше СФРЈ, блокира енергије таквог развитка.

За разлику од коректне изјаве француског амбасадора да проблем споменика представља не само искључиво ствар Србије већ да се поред питања његове легалности намеће и констатација да његово присуство оживљава старе тензије, немуште изјаве осталих се могу двојако тумачити.

За транзит гаса преко Мађарске Србија мађарској компанији „Мол“ плаћа таксе које су готово четири пута веће од реалних. Уговор о транзиту, склопљен је иначе још 1998. „Мол“ је очигледно искористио свој монополски положај да наметне високе цене.

Сви учесници нашли су за сходно да подвуку извештаченост дилема на глобалном плану на штету реалних проблема – а то су глобална економија, потражња за енергентима и храном и безбедносни ризици.