А где је у овој причи место Милана Недића. Омрзнут и оклеветан, овај јунак из ратова за ослобођење и уједињење Србије и даље је симбол сарадње са „мрским непријатељем“, издајник и квислинг.

 Српско руководство на челу са Александром Вучићем, не само да делује супротно вољи народа, већ врло вешто обмањује народ о свом деловању. Одговорност за стављање Србије на располагање НАТО-у, Александар Вучић покушава да пребаци на претходне власти, манипулишући како је неко раније потписао договор о највишем степену сарадње са НАТО

Чак је и сарадња са другим земљама, која је у суштини позитивна, у реализацији интересне групе на власти постала средство за слабљење одбрамбене моћи Србије и њено стављање у службу интереса светских моћника.

Суштински циљ овог Закона такође није велика тајна. Капитализам је, речима Слободана Јовановића, увек имао потребу за колонијалним тржиштима. Некад су она од нас била и физички и вредносно далеко, а сад и ми, чини ми се, постајемо управо то – колонијално тржиште.

 Дакле, Вучићевић је „шокиран“ што се јавност и медији у Србији више баве споразумом са НАТО који је ратификован у Скупштини пре три дана, уместо да се лепо баве споразумом који је потписан пре 10 година и који је од тада доступан јавности и много пута критикован и анализиран.

Пресуда Драгану Марковићу сигурно неће угрозити његову имовину, а она га није навела ни да промени мишљење, пошто је изјавио да је поносан и на казну и на пресуду, ако је стварно допринео томе да се не одржи "парада срама".

Све у свему, од 1999. године, када је по одлуци Вашингтона НАТО бомбама почео оплемењивати Србију и окупирао њену јужну територију, бивши амерички званичници су од послова на Косову и Метохији зарадили више од 30 милијарди евра!

Финални доказ „злочиначког удружења" Ћосића, ТВ Б92 и Станка Суботића јесте експресна разрада Суботићеве приче. Његова тврдња да је дао 50 милиона евра Мишковићу и Беку да купе Луку и Новости одмах је преузета као изјава кредибилног извора коме се, малтене, безрезервно верује!

Поједини утицајни Американци пак упозорили су Обаму да није смео да ослобађа терористе из Гвантанама без одобрења Конгреса. Своје неслагање су поткрепили могућношћу да је тиме мотивисао терористе да убудуће отимају америчке војнике и потом их ослобађају на сличан начин.