Разлог за такву "громогласну тишину" лако је схватљив и разумљив – прва битна ствар је противзаконито поседовање бирачких и спискова станара у рукама једне странке, а друга је да ти "млади људи" и нису таква невинашца каквим их Стефановић и Вулин у јавности представљају, јер уз девојку која носи списак обавезно иде и корпулентни младић; он има инструкције да тај списак штити од оних који се побуне.

Оно што у свему ипак радује јесте чињеница да се избори у Србији, баш као ни у било којој другој земљи, више не могу добити без једне елементарно патриотске приче. Нити се без тога на њима уопште може бити иоле озбиљан кандидат.

Отворени процес који се описује на бази таквог емпиријског материјала показује Сједињене Државе као вредну империјалну силу која никад неће посустати, никад се уморити, никад признати пораз, јер никад неће ни препознати пораз

Ко су Милан Радоичић и Звонко Веселиновић, колики је обим посла којим су се бавили, са којим су компанијама били повезани и како су користили север Косова и Косово у целини да увећају вредност својих послова и имовине - све се то може сазнати из првостепене ослобађајуће пресуде Вишег суда у Београду из фебруара 2015. године.

Чини се да је избор у корист ЕУ већ донет након мишљења ЕК о кандидатури Србије за чланство у ЕУ 12. октобра 2011. године. Нажалост, власти у Београду се не руководе економским разлозима, већ политичким и идеолошким, када разматрају овај проблем.

Погрешно смо дијагностиковали проблем сводећи га само на неспособност и несналажење тадашње Милошевићевске власти и његове елите. И наравно да смо онда пошли погрешним путем, рачунајући да само треба да радимо све супротно од Милошевића када је реч о државним, спољнополитичким и националним питањима – и онда ће бити све у реду

Режим је пред очима међународних представника неуспешно покушавао да фингира дијалог и да измишља некакве лажне уступке, а све са циљем да разбије јединство опозиције и барем неку релевантну опозициону странку приволи на излазак на лажне изборе

Када се само погледа списак нових председника ресорних одбора може се се јасно видети да не постоји елементарни континуитет са ранијим деловањем, али је зато очигледно да се и даље наставља са кадровском праксом која је и довела до пораза на изборима.

 Ништа још није готово. Али је очито да после ових избора више ништа неће бити исто. Као што, уосталом, већ неко време у Србији уопште није исто, само је та промена та разлику од 5. октобра више еволутивна и мање упадљива.

Када је украјинска војска пре три недеље поново заузела Херсон, чинило се да рат прелази у завршну фазу која би се могла окончати довољним повлачењем Русије, што би омогућило неку врсту решења путем преговора