Уколико држава Србија не подржи повратак Удружења „Иво Андрић“ у Мадриду на програмску оријентацију усклађену макар са Предлогом стратегије развоја културе који је сама донела, њиме ће потпуно овладати агенда Сорошевог Фонда за отворено друштво

Сила информација и знања која је доступна стотинама милиона паметних, добро информисаних и посебно веома заинтересованих за промене, већ је прерасла критичну масу и само је питање времена, а ја мислим и не тако дугог, када ће њихови захтеви почети да се испуњавају.

Наиме, препознавање геополитичке компетиције као нове реалности, и из ње произашао „decoupling“, одражава преиспитивање националних приоритета и стављање интереса шире групе заинтересованих (друштва репрезентованог кроз изабране политичаре) испред традиционалнијег фокуса на акционаре, односно бизнис елиту.

Макроново упозорење да „одбацивање демократије води у ратове“ непријатно одзвања као претња, поготово оним земљама и народима којима су САД до сада наметнуле ратове, бомбардовања, и колонијалне интервенције због „мањка демократије“

Помињати у филму решење Јеврејског питања у Србији, а не поменути разлог за то, делује злонамерно. Тужно је и помало мрачно уопште причати о томе, али у Србији је то могло да се деси јер овде никад и није било пуно Јевреја, поготово не онолико колико их је било у Немачкој или Пољској.

Погледајте само како је Коштуница неславно окончао свој други премијерски мандат. Ивици Дачићу се мора признати да је до сада савршено и уз минималне жртве по себе и странку водио ову постизборну игру. Али ово није ствар памети и лукавства који му очигледно не мањкају.

КП Кине је раније оклевала да прихвати било какав рок за поновно заузимање Тајвана. Си је, насупрот томе, изјавио да је преузимање Тајвана кључно за кинеско „национално подмлађивање“ и да тај циљ треба да буде остварен до 2049.

Приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице за град Београд доносе огромне финансијске обавезе које ће се катастрофално одразити на буџет града и комуналне трошкове грађана.

Тадићева победа ће грађанима Србије омогућити да се “транспарентно” увере у врсту и величину шаргарепе коју је Запад спреман да нам испоручи зарад подршке локалним “про-европским снагама” и да би Срби релативно “мирно и достојанствено” дочекали проглашење косовске независности.

Једна посебност ове конструкције је да нема правог центра. Не постоји ни врховни хегемон. Постоји тај веома чудан савез између Француске и Немачке, које се боре око концепта европске интеграције, њеног финалитé