Вучић у Русији – гас и пријатељство

Ове недеље председник Вучић путује у Москву на, седамнаести по реду, сусрет са председником Русије Владимиром Путином. Свакако да ће бити разговора о ширем кругу тема, али драматичне турбуленције на глобалном енергетском тржишту последњих месеци у први план су лансирале цену гаса.

Посебно је неугодно што се крајем децембра окончава важећи уговор по коме Србија увози драгоцени енергент по више него повољној цени, 270 долара за хиљаду кубика. То је био поклон и у периоду изразито јефтине енергије, сада је багателно.

Међутим, цене енергената, посебно гаса, али и струје, не само што су енормно високе, већ и снажно осцилују. Последњих дана гас на берзи кошта између 800 и 1.170 долара, киловат струје варира између 105 и 235 евра. Толике несталности отежавају да се успостави тржишна цена коју би обе стране прихватиле као основ за склапање дугорочног уговора.

Уговор истиче баш у најгоре могуће време. Да ствари буду још неповољније, са политичке сцене, толико важне за трендове цене енергената, стижу лоше вести. САД и Европска унија и даље оптужују Русију да је ограничила обим испоруке и подстакла скок цена како би што више зарадила на извозу. Нафта и гас доносе Москви трећину девизних прихода.

Спот тржишта против дугорочних уговора

Из "Гаспрома" поручују да европске државе, као и остали купци, могу купити много више гаса од Русије, потребно је само да склопе дугорочне уговоре, као што је била пракса деценијама уназад.

Појачана потражња из Азије, где је цена гаса увек виша, привукла је и оне танкере који су претходних година товар изручивали на Старом континенту. Тако су Европљани остали без гаса на који су рачунали, новоизграђена постројења за регасификацију су постала сувишна, а цене су "полуделе"

Проблем и јесте настао пре три и по године, када су, на притисак САД и бившег председника Трампа, европске државе почеле да одустају од куповине гаса путем дугорочних уговора и почеле да се ослањају на, у међувремену креирана, спот тржишта гаса. После две релативно успешне године куповине, тржиште је показало и другу, суровију страну лица; цене су подивљале.

Енормном расту су допринели и мањак ветра, брзо гашење термалки на угаљ, проблеми са гасоводом и гасним пољима у Норвешкој, дуга и релативно хладна прошла зима, појачана потрошња током топлог лета када су потрошачи за рад клима уређаја потрошили четири пута више него претходне године. Ипак, основни разлог, узвраћају из Русије, јесте ослонац појединих ЕУ држава на спот тржишта и допремање гаса ТНЛ танкерима.

Појачана потражња из Азије, где је цена гаса увек виша, привукла је и оне танкере који су претходних година товар изручивали на Старом континенту. Тако су Европљани остали без гаса на који су рачунали, новоизграђена постројења за регасификацију су постала сувишна, а цене су "полуделе".

Доминантна агенда

Обе стране су остале на полазним позицијама; Европљани, уз ређе изузетке, не склапају дугорочне уговоре, Руси не желе да продају преко спот тржишта. У Глазгову, на великом скупу о климатским променама, где се умногоме утиче на будуће енергетске стратегије, није донет дефинитиван став. Полазиште да се до 2050. године укине употреба угља за производњу енергије, замењено је блажим ставом "да се иде ка гашењу производње енергије помоћу угља".

Проблем и јесте у томе што се преко доминантне, евроатлантске агенде о климатским променама глобално намеће она енергетска оријентација која највише одговара развијенима, док је у много чему неприхватљива за неразвијене и извознике фосилних горива

Шта ће прецизније значити "гашење" зависиће од будућих одлука и понашања. Проблем и јесте у томе што се преко доминантне, евроатлантске агенде о климатским променама глобално намеће она енергетска оријентација која највише одговара развијенима, док је у много чему неприхватљива за неразвијене и извознике фосилних горива.

Заоштрена је и реторика између САД и НАТО пакта са једне, односно Русије са друге стране; кулминирало је претњом САД да неће признати председничке изборе у Русији 2024. године уколико на њима учествује Путин. При таквим околностима тешко је очекивати смиривање и изгледа да ће цене енергије и енергената у дужем периоду бити изразито, па и екстремно високе. Све ово отежава договор купца и продавца око дугорочне цене гаса.

Раст уз повољну цену

Неће, дакле, бити лако током сусрета у Москви наћи решење. Велике су промене и нове цене ће утицати на економске односе, поготово код купца гаса.

Прва ствар је, када је реч о српској страни, да заборави актуелну цену од 270 долара. Подсетимо, у периоду од 2004. до 2014. године плаћали смо између 340 и 470 долара за хиљаду кубику. Сада је тржишна цена између 900 и 1.150 долара, неприхватљиво скупо за купца дугорочног уговора.

Током припремних разговора, "Србијагас" је предложио да 30 одсто цене у уговору чини тржишна цена гаса, 70 одсто цена на основу такозване "Нафтне формуле". "Гаспром" је предложио обрнуто, да 70 одсто цене буде са гасног тржишта. Треба знати да је и нафта снажно поскупела, до средине јула износила је око 48, сада премашује 83 долара по барелу. У првом случају цена би била 440, у другом 700 долара за хиљаду кубика. Разлика није мала и има доста простора да се ставови усагласе.

Додатна питања су трајање уговора и флексибилност у повлачењу резервисане количине гаса. Уназад седам-осам година Србија је потрошњу са 1,2 увећала на 2,65 милијарду кубика.

Како је гасификација и даље оријентација државе, реално је да за пет година потрошња достигне и четири милијарде, што је још увек далеко од планова из социјалистичких времена о потребама за шест и по милијарди кубика годишње. После најнових догађања, раст је остварив само уз повољну цену.

Гас греје 645.000 домаћинстава

Мањак гасних складишта лимитира могућности Србије да ствара довољне резерве за увећану потрошњу у хладном периоду. Стога има потребу да наручи гаса као да ће зима бити изразито хладна, али да повуче само онолико колико стварно потроши и толико и плати. У случају хладне зиме, разлика би могла да премаши и 600 милиона.

До сада руска страна је пристајала да, што није обичај у енергетским аранжманима, сама коригује реалну од наручене потрошње. Тачно је да се Србија ослања на производњу струје из угља, која чини преко 71 одсто укупно утрошене електричне енергије. Међутим, заборавља се да је у уназад десетак година чак 90 одсто топлана у Србији прешло са угља на гас и сада се помоћу овог горива греје око 645.000 домаћиства, 30 одсто становништва.

Нешто више, 33 одсто, греје се трошећи дрво, додатних 20 одсто и даље у пећнице убацује угаљ, док око 14 одсто породица термоакумулационим пећима повлачи струју ноћу, када је вишеструко јефтинија, а дању загрева просторије. Очито да итекако још има потреба за гасифкацијом, па је питање цене гаса и значајније него што и данас изгледа. Тиме је обавеза председника Вучића у Москви већа.

Традиционално пријатељство

Чини се, међутим, да је договор око цене гаса права прилика да се пријатељство, политичко али и оно давнашње, још једном потврди

Србија нема адуте којима би махала тражећи повољну цену гаса. Може да указује на чињеницу да је пријатељ Русије, да годинама уназад није учинила ништа што би ишло на штету "руској браћи", а једина је држава у Европи која се није прикључила санкцијама против Русије. Истина је и да Москва узвраћа политичко пријатељство подржавајући Србију у тешком спору око Косова.

Чини се, међутим, да је договор око цене гаса права прилика да се пријатељство, политичко али и оно давнашње, још једном потврди. Овога пута у незгодном тренутку и у ситуацији када су трећи умногоме испровоцирали драматичан раст цена, пре свега, гаса и струје.

Стара пословица нас учи да је "у добру лако добар бити, на муци се познају јунаци". У том смислу, сусрет у Москви је изазов да актуелне власти обе државе још једном искажу приврженост добрим, често и специјалним, односима традиционалних пријатеља.

(021.рс)