Српски еврофанатици у мишјој рупи. На крају увек победи – истина

Где су данас сви они вајни аналитичари и евроатлански војници у Србији који су нас свакодневно годинама убеђивали да ће Русија да изгуби рат од Украјине и од „великог хероја“ Владимира Зеленског.

Зашто су сада сви они спустили главе и не смеју храбро да ударе на Доналда Трампа који је свету објавио да је глумац Зеленски обичан мали диктатор који је своју земљу одвео у тоталну катастрофу.

Где су се сакрили сви ти геостратези укалупљени у НАТО фабрикама који су нас убеђивали да ће јуначка борба укронациста да сруши и Владимира Путина са власти у Москви.

Зашто су се сада увукли у мишје рупе када се спрема историјски сусрет Трампа и Путина који ће практично потврдити да Украјина у вишедеценијским границама више не постоји и који ће створити обрисе будућег света.

Шта би са санкцијама?

Где су сада велики прозападни душебрижници који су сваки дан „саветовали“ Србију да се окрене будућности и да уведе санкције Руској федерацији?

Зашто су умукли сада и тихо пате, када се и Америка увелико припрема за комплетну обнову политичке и економске сарадње са Москвом, признаје да изолација Русије није успела и не подржава антируске резолуције у Уједињеним нацијама.

Где су они стручњаци који су нам испирали мозак теоријом да је Владимир Путин једног јутра једноставно устао, полудео и извршио агресију на Украјину?

Зашто су прекинули да шире ту манијачку тезу данас када и амерички званичници објављују да је сукоб изазвала суманута политика Бајденове Америке и ратнохушкачка НАТО стратегија против Русије.

Где су ти сејачи памети из разних института који су искежено аплаудирали због преговора о Украјини у којима није учествовала званична Москва?

Зашто су изгубили глас данас, кад Америци и Русији не пада ни на памет да седну за сто са губитником Зеленским и ратним јастребовима из Европске уније.

Које то укидао Спутњик?

Где су сад оне вајне колеге са западних медија које су отворено по српским телевизијама тражиле да се забрани рад Спутњику и РТ Балкану?

Зашто су се неустрашиво покрили ћебетом по глави сада када Вашингтон једним потезом гаси Слободну Европу и Глас Америке као беспотребна гласила пропаганде.

Где су сад они непогрешиви прогнозери који су убеђивали Србију да прихвати и примени француско- немачки споразум који предвиђа признање лажне државе Косово?

Зашто су побегли сада када ни Шолц ни Макрон више не представљају никакве факторе у светским размерама и када ће се и питање Косова коначно решевати вероватно између највећих светских сила.

Где су сад они који су нам из године у годину испирали мозгове о тобожњим људским правима, парадама, прајдовима, родним једнакостима и трансџендер слободама.

Зашто су подвили репове, сролали дугине заставе сада када су Американци заврнули финансијске славине УСАИД и НЕД програмима преко чијих мрежа су за милионе долара ширили агедне, обарали власти и реформисали државе.

Где су сад ти велики миротворци који су упали у страшну депресију и панику зато што се обуставља рат.

Где су ти највећи борци за слободу говора који у шоку пате јер глобално почиње да се укида кенсел лудило и цензура?

Јесу ли ти политички лидери, медији, аналитичари, универитетски професори, академици, припадници такозване грађанске елите веровали у све ушта су нас убеђивали?

Или су само били добро плаћени. Или су само имали јака леђа у евроатланском једноумљу које је сада пукло у парампарчад.

Свеједно.

Малигни утицај или – истина?

Ми као Спутњик, износимо руско станoвиште, бранимо своје вредносне стубове, дајемо аргументе и причамо исту причу. И пре десет година када смо основани у Србији, и пре три године када је почела Специјална војна операција као и сада.

И када су нас западни цензори гасили и забрањивали и када су нас притискали, друкали, оптуживали за малигни утицај, за ширење дезинформација и за лажне руске пропаганде, нисмо променили став. Нисмо поклекли, а морамо признати и да нас је држава Србија сачувала.

И шта се десило. Све што смо говорили данас потврђују и највиши званичници Сједињених Америчких Држава који се спремају и за војну параду на Црвеном тргу на Дан победе.

А свакога дана све више ће о томе да говоре и остали западни политичари и будући лидери ЕУ. Чак и они који су покушали највећу изолацију једне државе и једног (руског) народа у историји цивилизације. Причаће оно што годинама мисли и у шта верује апсолутна већина српског народа.

Нећемо да сеиримо због свега тога. Ми смо знали да ће доћи тај дан. Само смо говорили оно што многи други прећуткују.

А на крају увек победи – истина!

(Спутњик)