Зашто Вучић упорно понавља да ће "признати пораз"? Претња упакована као "смиривање тензија"

Председник Александар Вучић опет каже да ће признати пораз и честитати јер ће "блокадери" победити. Он би тиме да истера зеца из шуме, али нико са друге стране није дужан да обећа Вучићу сличну честитку.

Председник Александар Вучић у хроничним медијским иступима понавља, попут поквареног грамофона – признаће резултате избора, ако изгуби!

Откуд је уопште потребно да председник једне земље, док новинарима препоручује књигу Нелсона Манделе о решености и убеђености у праву ствар, понавља да ће признати резултате избора

Што више он тако умирује народ, што циничније прича како ће "сигурно" да изгуби, а "блокадери" сигурно да победе, то пре треба начуљити уши.

Oткуд је уопште потребно да председник једне земље, док новинарима препоручује књигу Нелсона Манделе о решености и убеђености у праву ствар, понавља да ће признати резултате избора

Јер, откуд је уопште потребно да председник једне земље, док новинарима препоручује књигу Нелсона Манделе о решености и убеђености у праву ствар, понавља да ће признати резултате избора? Оних које, узгред, организује његов државно-партијски апарат?

Зашто он, забога, не би признао изборе? Зар није признавање резултата уобичајено? Грађани гласају, то се лепо преброји, и та се воља испоштује, а признавање или честитке победнику спадају у боље обичаје, мада на важење избора не би требало да имају утицаја.

Терање зеца из шуме

Грађењем себе као великог демократе, Вучић хоће да – тако он то види –истера зеца из шуме. Хоће од "блокадера" да чује или исто, да ће и они признати резултате избора, или пак супротно, чему се више нада јер је пропагандна употребна вредност већа.

Хоће, наиме, да чује да студенти и опозиција неће признати званични исход уколико СНС буде проглашена за победника, да ће то свалити на изборну крађу, и да ће се побунити.

То би онда режим упрегао у пропагандна кола – аха, њима није до избора и народне воље, њима је само да заседну. А ако им народ не буде дао, они ће изазвати хаос, палити и бацати у хладни Дунав.

Какви су избори заправо избори

Као што би признавање резултата требало да буде ефемерно и подразумевано, исто би требало да важи за изборне услове

Као што би признавање резултата требало да буде ефемерно и подразумевано, исто би требало да важи за изборне услове.

Једнак и праведан приступ медијима, рецимо. Или то да нико не уцењује људе да гласају овако или онако. Да не увози бираче из суседних земаља, не води паралелне спискове, не прави бугарске возове.

За разлику од Вучићевог признања евентуалног пораза, ово побројано није у домену хипотезе. Његов је режим сваки пут хватан у свим тим непочинствима и сада их већ навелико спроводи пред, биће, одсудне изборе.

Па и тако, уз сву ту криминалну предност коју режим прибавља, делује да ће трка бити тесна. Ту не треба бити велики математичар па закључити да СНС и сателити могу управо малу одлучујућу предност стећи описаним марифетлуцима.

Нико не мора да честита Вучићу

Обавеза сваког ко се бори против система јесте да не прихвати са одушевљењем изборни резултат који је плод марифетлука

Ствар је, дакле, обрнута од онога како Вучићева пропаганда представља. Неће "блокадери" да погазе народну вољу него њу гази режим, тако што народу не допушта да се изјасни на слободним изборима. Вучић и сатрапи не дају фотеље ни по коју цену.

Обавеза сваког ко се бори против система јесте да не прихвати са одушевљењем изборни резултат који је плод марифетлука. И не, не мора да честита Вучићу ако овај прогласи победу.

Утолико Вучићево тобоже умиривање народа може да буде схваћено као претња. За друштво би био згодитак да његов пораз буде убедљив толико да су сваки марифетлук и свако опирање реалности бесмислени. 

(Време)