Zašto sa srpske strane izostaje „primena reciprociteta“ na KiM

Pomisao i neophodnost pozivanja na reciprocitet ili vraćanje istom merom javlja se neminovno i često kada stignu vesti sa Kosova i Metohije o još jednom nasilnom i zločinačkom potezu aktuelne tzv. "kosovske vlade", koja sve čini da svojim protiv- pravnim i uzurpatorskim delovanjem stvori prostor za intenziviranje otvorenog etničkog čišćenja Srba iz naše južne pokrajine. Nažalost, osim ljudi koji istrajno deluju u Pokretu za odbranu Kosova i Metohije (nedavno su o primeni reciprociteta govorili profesori Slobodan Samardžić i Miloš Ković) i političkih predstavnika Srba koji nisu deo poslušničke Srpske liste, predstavnici naprednjačke vlasti na Kosovu i Metohiji i njihov „veliki vođa Aca Srbin“ gotovo nikada nisu preduzeli ozbiljne i delotvorne poteze koji bi značili odlučno sprovođenje principa reciprociteta, ili uzvraćanja istom merom u odnosu na zločinačko ponašanje tzv. „kosovskih vlasti“.

Bili smo svedoci samo ispraznih i neubedljivih i pompezno najavljivanih „odlučnih odgovora“ A. Vučića i mnogobrojnih očito medijski i marketinški prigodnih  zaklinjanja da su „konačno povučene crvene linije“ i da se ritualno ponavlja mantra da „on i njegova vlast neće nikada priznati nezavisnost tzv. ‘kosovske državnosti’“. Sva ta zaklinjanja i određivanja crvenih linija nestala su čim su se ugasile kamere režimskih medija, a nastavljena je politika predaje i otvorene izdaje srpskih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji.

Sva ta zaklinjanja i određivanja "crvenih linija" nestala su čim su se ugasile kamere režimskih medija, a nastavljena je politika predaje i otvorene izdaje srpskih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji

Posle višegodišnjeg procesa pregovaranja sa predstavnicima tzv. "kosovske vlasti" očigledno je politika aktuelne srpske vlasti i A. Vučića doživela apsolutni debakl ostavljajući na brisanom prostoru i na cedilu srpski narod na Kosovu i Metohiji, koji je sada izložen otvorenom i sve brutalnijem procesu etničkog čišćenja i gašenja svih institucija srpske države. Ovaj pogubni proces se odvija pre svega delovanjem nesputane i sve agresivnije antisrpski opredeljene vlade A. Kurtija eliminisanjem svih oblika i simbola srpske države na Kosovu i Metohiji što je njegov glavni i osnovni cilj.

Najsvežiji i veoma indikativan primer ovakve politike prema srpskom narodu je stav tzv. „osnovnog suda u Prištini“ koji je ocenio da je odluka Opštine Gračanica iz juna prošle godine, da se Vidovdan obeležava i korišćenjem simbola i zastave Srbije kao „prekoračenje nadležnosti utvrđenih zakonom“. Navodi se takođe u ovoj oceni da ovakva odluka opštine u Gračanici “ozbiljno narušava jedinstveni i ustavni karakter Kosova i da korišćenje obeležja Srbije ozbiljno ugrožava javni red i međuetnički suživot, te da može izazvati međuetničke tenzije“.

Najsvežiji i veoma indikativan primer ovakve politike prema srpskom narodu je stav tzv. „osnovnog suda u Prištini“ koji je ocenio da je odluka Opštine Gračanica iz juna prošle godine, da se Vidovdan obeležava i korišćenjem simbola i zastave Srbije kao „prekoračenje nadležnosti utvrđenih zakonom“

Ima li veće hipokrizije da državni organi na tzv. „nezavisnom Kosovu“ govore o međuetničkom tzv. suživotu, oni su uništeni upravo politikom A. Kurtija i njegovih političkih prethodnika ali i ponašanjem predstavnika međunarodne zajednice koja je sada samo nemi svedok sprovođenja etničkog čišćenja srpskog naroda. Radi se o tome da ovakva „obrazložena“ odluka tzv. osnovnog suda u Prištini samo pokazuje pravi odnos otvorene diskriminacije i poništavanja osnovnih ljudskih, identitetskih i nacionalnih prava srpskog naroda na Kosovu u Metohiji ali i brisanja svih preostalih tragova međuetničkog tzv. suživota. To su ona osnovna ljudska i nacionalna prava koja Albanci uporno traže širom našeg regiona za pripadnike svoga naroda a očigledno je da nisu spremni da ta ista prava obezbede pripadnicima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji o čemu ima nebrojeno svedočanstava i primera.

Zato nije slučajno što je zabrana isticanja srpskih zastava primenjena prilikom zahteva za obeležavanje Vidovdana jednog od najvažnijih i najznamenitijeg istorijskog događaja u srpskoj istoriji. U isto vreme prištinskim vlastima i sudovima ne smetaju simboli zloglasne i zločinačke OVK koji se nalaze širom tzv. nezavisne države.

Na taj način se pokazuje da je ovaj deo naše Srbije posebno izdvojeni i omeđeni prostor u kome ne deluju njeni zakoni već se otvoreno ispoljavaju pretenzije za ujedinjenje sa Kosovom i stvaranjem Velike Albanije. Ali ovakvo protiv pravno ponašanje  se uporno toleriše jer ova vlast nema snagu ali ni istinsku volju da deluje kao pravna i uređena država

Istoričar Aleksandar Gudić je u svojoj reakciji ukazao na prisustvo dvostrukih aršina“ Jasno je da kosovsko pravosuđe ima dvostruke aršine jer je za albanske nacionalne praznike dozvoljeno korišćenje zastave Albanije“. Pri tome se Dan albanske zastave kao sećanje na 28. Novembar 1912 godine kao datum kada su albanske vođe u Valoni proglasile nezavisnost Albanije od Osmanskog carstva ali obznanile i svoje pretenzije na stvaranje Velike Albanije. Ovaj istorijski događaj se obeležava kako u Albaniji tako i u albanskim zajednicama širom Balkana i sveta, uključujući Kosovo, gde ovaj datum proglašen za neradni dan. Ali on se obeležava i na suverenoj državnoj teritoriji Srbije u opštinama Preševske doline (Preševo, Medveđa, Bujanovac) kada se nesmetano i u velikom broju ističu zastave albanske države što svakako nije u skladu sa našim pravnim poretkom.

Na taj način se pokazuje da je ovaj deo naše Srbije posebno izdvojeni i omeđeni prostor u kome ne deluju njeni zakoni već se otvoreno ispoljavaju pretenzije za ujedinjenje sa Kosovom i stvaranjem Velike Albanije. Ali ovakvo protiv pravno ponašanje  se uporno toleriše jer ova vlast nema snagu ali ni istinsku volju da deluje kao pravna i uređena država u kojoj neće biti otvoreno zlupotrebljavana prava nacionalnih manjina što se neprestano čini isticanjem zastave albanske države na teritoriji ove tri opštine na teritoriji Srbije.

Isti je pristup i u odnosu na zaštitu ljudskih i nacionalnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, ovoga puta se radi o zabrani isticanja srpskih obeležja u vreme Vidovdana na Kosovu i Metohiji . A sve se svodi na jalova i nedelotvorna reagovanja i osude ovakvog necivilizacijskog ponašanja tzv. kosovske vlade i njenog pravosuđa, izostaje kao i u mnogo drastičnijim slučajevima primena mera i odluka koje će biti odlučni i bespogovorni primer politike uzvraćanja i reciprociteta, jer Srbija ima efikasna sredstava da takvu politiku vodi. Na taj način primenom principa reciprociteta biće ohrabrena srpska zajednica na Kosovu i Metohiji a srpska država izaći iz svoje samonametnute pasivnosti i stalnog prihvatanja sporazuma i dogovora koje znače otvoreno priznavanje tzv. kosovske nezavisnosti ali i očiti primer nesumnjive veleizdaje srpskih nacionalnih i državnih interesa na našem Kosovu i Metohiji.