Vojska je mogla da spreči odlazak Miloševića u Hag, ali predsednik Vojislav Koštunica to nije naredio - zapravo, ćutao je?!

Nebojša Pavković, eks Načelnik GŠ Vojske Jugoslavije, komandant slavne Treće armije koja je vojevala protiv NATO pakta i general-pukovnik u penziji, danas zatočenika zatvora u Finskoj (osuđen na 22 godine u Hagu), prošle nedelje u ko-autorstvu sa admiralom Boškom Antićem, objavio je, posle već objavljenih kapitalnih knjiga "Miris barute i smrti na KIM" i "Ratnog dnevnika iz 1999.) novi istorijski bestseler " Košare i Paštrik srpski Termopili", u izdanju medijske kuće "Odbrana"...

- Imao sam moralnu obavezu da ovakvu knjigu, u saradnji sa admiralom Boškom Antićem, objavim i da pobrojimo sve svoje komandante i pale borce koji su izneli i izdržali epske kopnene bitke na KiM, kaže general Pavković.

Autori su na više od 300 stranica ponovo "postrojili" sve svoje jedinice, vojnike i njihove komandante, onako kako su i bili raspoređeni 1999. godine i pred čitaocima ostaje najvernija slika vojničke epopeje na KiM koju mnogi, s pravom porede s čuvenim Termopilima...

Knjiga je prodaji i, verujemo, zavređuje da se nađe na policama kućnih i školskih biblioteka, ali i da je naše Ministarstvo spoljnih poslova podeli stranim ambasadama, da ih podsete - kako se ratovalo na Kosovu i Metohiji, ali i kako je najveća svetska mašinerija smrti, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN - NATO armada - 78 dana besomučnim bombardovanjem ubijala i razarala Srbiju...

General Pavković "odslužio je" dve trećine zatvorske kazne i po doskorašnjoj praksi Tribunala ispunio uslove da izađe iz zatvora. Međutim, Tribunal je, čini se, (ne)očekivano izmenio svoja pravila i za zatvorenike, posebno ako su srpske nacionalnosti, ukinuo svoju doskorašnju praksu...Praktično, srpski osuđenici ostavljeni su - na milost i nemilost "slobodnom sudijskom uverenju" i mnogi od njih koji su ispunili uslov od dve trećine odslužene kazne, već mesecima i godinama ne dobijaju nikakav odgovor iz Tribunala?! Uz te "proceduralne probleme" sa Tribunalom, Nebojši Pavkoviću je nedavno preminuo i brat... 

U nastavku razgovora general Pavković se osvrnuo, iz svog ugla naravno, na pompezno i hvalisavo najavljenu i prezentiranu srpskoj javnosti - TV seriju "Porodica" na Radio televiziji Srbija o hapšenju Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije i njegovo isporučivanje Hagu, na najveći srpski praznik Vidovdan...

Serijal je, opšti je utisak, duboko razočarala domaću javnost i otvorila niz dilema i nedoumica - oko stvarnih događanja u tom sramnom  činu i sramnom poglavlju novije srpske istorije...

Usput, serijal je razotkrio, možda ne i namerom autora serije, sve nelogičnosti petooktobarskih događanja i sramnom ponašanju tadašnjih čelnika režima DOS (i nekih "Slobinih saboraca iz SPS) na čelu za kasnije tragično ubijenim predsednikom Vlade Srbije, dr Zoranom Đinđićem...

U seriji je, prema mišljenju brojnih učesnika neveselih događanja u i oko vile "Mir", s kojima smo razgovarali, još jednom je ocrnjena uloga Vojske, posebno njenog tadašnjeg prvog čoveka general pukovnika Nebojše Pavkovića (koga u seriji igra Mima Karadžić), i njihove uloge u isporučivanju bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića i Tribunalu u Hagu, gde je i umro ne dočekavši presudu...

Namerno ili ne, serija je, dosta neuspešno, pokušala da rehabilituje ulogu Čede Jovanovića, Milorada Ulemeka Legije i Branislava Ivkovića, davši im značaj koji tada nisu imali...

Istovremeno, reklo bi se - zlonamerno, predstavljeni su likovi Slobodana Miloševića, dr Mire Marković i Marije Milošević, koje su autori serijala "Porodica" predstavili kao isfrustrirane ljude...a posebno Miloševića koji je po "umetničkim slobodama", tokom tih događaj bio, navodno, svakog momenta sklon samoubistvu, i koji je "pretio" da će se ubiti?!

Istovremeno, autori serije, koji se nisu tokom snimanja mnogo bavili širim aspektom događanja, kao ni činjenicama - nenamerno su predstavili i ljude iz tadašnje vlasti - DOS-a kao skup ljudi koji su se prevratom dočepali vlasti, a posle nisu znali šta da rade s njom i posle koje je Srbijom protutnjao pravi cunami rastakanja zemlje, pun burazerskih privatizacija...

Istovremeno, neverovatno, upravo ovako prezentiran serijal pokazao je da Slobodan Milošević nije baš bio "đavo" kakvim ga je DOS-ov režim predstavljao, a karikiranje njegove porodice, supruge dr Mire Marković, kćeri Marije Milošević...dovelo je svakog dobronamernog gledaoca - od kojih su mnogi pre dve decenije bile protiv vlasti Slobodana Miloševića i za DOS, da zastanu za časak i preispitaju svoj stav o vremenu od pre dve decenije...

O "umetničkim slobodama", naravno ne treba trošiti previše reči...

Za  portal NSPM ekskluzivno o seriji i svojoj i ulozi Vojske  u tim događanjima govori bivši prvi čovek Vojske, general pukovnik Nebojša Pavković...

Serija "Porodica", koja je nedavno emitovana na nacionalnoj RTS televiziji, uzburkala je našu javnost. I posle 20 godina od hapšenja Miloševića, sa mnogim živim akterima sve je više raznih varijanti o tom događaju. Zabunu, čini se, najviše su uneli oni pojedinci koji nisu bili neposredni akteri. Vi ste jedan od neposrednih učesnika pa bi zarad objektivne procene neveselih događanja bilo dobro da nam iz "prve ruke" ispričate istinitu priču, ili Vašu verziju o ulozi vojske i Vas lično?

Nebojša Pavković: Nisam gledao seriju o kojoj govorite, ali sam dobio neke informacije o njoj. Mene je posebno zanimalo kako smo u seriji predstavljeni vojska i ja kao tadašnji načelnik generalštaba.

I, kako ste predstavljeni, i šta se ZAISTA događalo?

Nebojša Pavković: Prema onome što mi je rečeno mislim da su događaji predstavljeni dosta korektno, ali... Naravno ne ocenjujem kako su predstavljene pojedine ličnosti, pa i moj lik. Ono što odbacujem, sa indignacijom, je da sam prisustvovao sastanku kod tadašnjeg predsednika Koštunice, neposredno pre hapšenja Miloševića, na kome su bili i premijer Đinđić, ministar Mihajlović, i Čedomir Jovanović. Taj sastanak se nije desio, i to je, u vezi samnom izmišljen događaj.

Ipak o tome su govorili neki likovi za koje se pouzdano zna da nisu "ni luk jeli ni luk mirisali"?!

Nebojša Pavković: Slažem se da, eto, sada posle samo 20 proteklih godina o tome govore pojedinci, koji nisu bili neposredni učesnici. Ja sam o tom događaju više puta govorio u raznim medijima, au "Svedoku" sam dao kompletnu sliku, ili, ako hoćete - moju istinu. Takođe o tom događaju u arhivi Vojske postoje dokumenta, izveštaji i zapisnici, koji su napisani u realnom vremenu i koji se nisu menjali.

To su možda i jedini autentični dokazi o tom događaju?

Nebojša Pavković: Žalosno je što se sada pojavljuju marginalne ličnosti koji naknadno pokušavaju da se prikažu kao mnogo važni igrači u tom događaju, a ustvari su totalni anonimusi i, samoreklameri.

Na koga mislite?

Nebojša Pavković: Jedan od njih je i Saša Rudić, samoreklamirajući bodigard Miloševića. On pokušava sebe da prikaže kao prvog čoveka u toj ekipi, koji je maltene bio i iznad šefa obezbeđenja generala Sente Milenkovića.

Sam dramatični događaj hapšenja Slobodana Miloševića možda bi trebalo staviti u kontekst vremena kada se to dogodilo i aktivnostima koji su prethodili?

Nebojša Pavković: Dakle radi se o 31. martu 2001.godine. To je šest meseci od kada je Milošević priznao poraz i povukao se sa vlasti.

Znači da on više nije bio predsednik SR Jugoslavije, i da vojska, ni po Ustavu i po zakonima o Vojsci i odbrani, nije imala nikakve ingerencije prema njemu. U vezi s tim bili su, koliko znam, prekinuti i svi zvanični kontakti generalštaba VJ sa njim?!

Nebojša Pavković: Jeste, ali takođe je poznato da je Milošević dobio pismenu garanciju da neće biti uhapšen, da može da živi u vili Mir i da zadrži obezbeđenje iz MUP-a koje je do tada imao. Dakle dosovska vlast mu je garantovala ličnu i imovinsku sigurnost i bezbrižan život.

Samom činu hapšenja Miloševića prethodio je jedan intrigantan događaj?!

Nebojša Pavković: Dan pred hapšenje, desetak minuta posle ponoći, dobio sam hitnu poštu iz Vojnog kabineta predsednika Koštunice. Zapravo njegov Ukaz kojim se Gardijska brigada izuzima iz nadležnosti Predsednika Koštunice i pretpočinjava načelniku Generalštaba, odnosno meni!

Otkud tako, s "neba pa u rebra"?

Nebojša Pavković: Razmišljao sam cele noći šta je to bilo tako hitno da nije moglo sačeka moj dolazak na posao. I zbog čega predsednik odstupa od višegodišnje prakse da komanduje Gardijskom brigadom?! Shvatio sam tek kada je u popodnevnim časovima na televiziji dato saopštenje da je Vlada Srbije donela odluku, sa jednim glasom protiv, da se Milošević uhapsi zbog zloupotrebe službenog položaja.

Da li Vam je tada "svanulo"?

Nebojša Pavković: Bilo mi je jasno da pretpočinjavanje Gardijske brigade ima veze sa hapšenjem Miloševića, i shvatio svu podlost nove vlasti. Odmah sam nazvao načelnika Vojnog kabineta predsednika, admirala Stajića, koji je jedini, siguran sam, u dogovoru sa Radetom Bulatovićem, savetnikom za Vojsku, mogao da smisli takvu podlost.

Koliko se sećam, zar Stajić nije "Vaš kadar"?

Nebojša Pavković: Da sve bude još gore, tačno je!  Ja sam predložio da Stajić bude postavljen za novog načelnika Vojnog kabineta i da bude unapređen u čin admirala.

Šta se zapravo dogodilo?

Nebojša Pavković: Koštunica je znao da će uslediti hapšenje Miloševića, i da je njemu potčinjena Gardijska brigada koja obezbeđuje kompleks u kom se nalazi Vila "Mira" Dakle, znao je da on mora da odlučuje i da komanduje tom jedinicom. Njegovi vrli savetnici našli su način da on ne bude sudionik i krivac, pa su "vruć krompir" dali Pavkoviću, da bude saučesnik i krivac za hapšenje Miloševića.

U to vreme kompleks objekata u Užičkoj ulici obezbeđivala Gardijska brigada?

Nebojša Pavković: U krugu kompleksa nalazili su se objekti: rezidencija koja je bila porušena tokom agresije, vila "Mir" u kojoj je živeo Milošević, Kuća cveća, Lovačka kuća, objekti za smeštaj obezbeđenja udaljen oko 150 do 200 metara od vile "Mir", Centar veze kod kapije 11, straža, prijavnice... Kompleks se obezbeđivan sa 4 stražarska mesta i ljudstvo na prijavnicama.

Vilu "Mir" obezbeđivali su pripadnici Policije i Uprave za obezbeđenje, kojima je komandovao general Policije Senta Milenković?

Nebojša Pavković: Na osnovu njihove procene i Uputstva za rad, u vilu "Mir" nije mogao da dođe niko, dok Senta, odnosno Milošević ne odobre.

Nekoliko dana pred hapšenje general Senta Milenković je već otišao od Miloševića?

Nebojša Pavković:  Poslove oko obezbeđenja koordinirao je njegov zamenik Branko Manasijević, a grupom za obezbeđenje, koja je ostala u kompleksu komandovao je Duško Rakočević, sa kim su bili i meni poznati Goran Pajić, Zoran Pavlović, Dragan Novaković, Goran Vasiljević, Goran Obradović, Miloš Dutina, Miloš Bujaković i drugi. Oni su bili smešteni o poseban objekat, a u vili Mir su boravili samo kada su bili dežurni, i ako bi bili pozvani po potrebi.

Vojska, odnosno Gardijska brigada, bila je odgovorna za prijavnice, i ulazne kapije?

Nebojša Pavković: Rad na prijavnicama je bio regulisan Uputstvom, koje je predviđalo da se svi koji dolaze u posetu kod Miloševića, moraju najaviti. Najavu posete vršio je dežurni prijavnice, a obezbeđenje u vili "Mir" je davalo odobrenje da li poseta može da dođe kod Miloševića. Ako oni, ne odobre ulazak posetioca, dežurni na prijavnici ne dozvoljava ulaz. I to je tako funkcionisalo.

Zar DOS nije pokušavao, nekako, da zameni to obezbeđenje?

Nebojša Pavković: Meni je bilo poznato da su nove vlasti intenzivno radile na povlačenju dugogodišnje obezbeđenja Miloševića, i da je postignut dogovor da se smena starog i novog obezbeđenja, vrši sukcesivno da bi Milošević mogao da upozna ljude koji će ga obezbeđivati.

Pošto je objavljena odluka Vlade Srbije da će Milošević biti uhapšen, ministar policije Dušan Mihajlović odlučio je da tog dana izvrši smenu i da kod Miloševića dovede novu jedinicu, čije ljudstvo Milošević nije poznavao?

Nebojša Pavković: Kada je nova jedinica za obezbeđenje, koju je predvodio Pokrajac, službenik Šeste uprave DB, došla na prijavnicu, da smeni staru i preduzme obezbeđenje vile, naši gardisti najavili su posetu, ali su iz vile "Mir", odbili posetu sa obrazloženjem da smena nije prema postignutom dogovoru.

Posle više pokušaja da uđu u kompleks, došlo je i do susreta i sukoba između tih dveju policijskih jedinica. Stare koja nije prihvatala smenu, i nove koja je na smeni insistirala.

Nebojša Pavković: Na ulaznoj kapiji sreli su se predstavnici jedinica, i tom prilikom je, prema izveštajima sa prijavnice, došlo je do žučne rasprave, pa i do potezanja oružja. Međutim svako je ostao pri svome. Tada sve počinje da se prelama preko mojih leđa.

Zašto?!

Nebojša Pavković: Da napomenem da u izveštaju Gardijske brigade navedeni inicijali SR policajca koji je pregovarao u ime stare jedinice. Odmah posle tog incidenta nazvao me Dušan Mihajlović, ministar policije, i nadmenim i drskim tonom rekao da ja opstruišem rad policije, da vojska sprečava sprovođenje odluke Vlade, da policija mora da uhapsi Miloševića, i da ja moram da sklonim vojsku. Odgovorio sam mu istim tonom da meni može da naredi samo predsednik države Koštunica, a ne on.

Bilo je docnije i oštrijih reči?

Nebojša Pavković: Posle nekog vremena ponovo me je zvao, i počeo da preti, da će upotrebiti mehanizovanu brigadu, da upadne u vilu "Mir". I ja sam bio drzak i odgovorio da bih voleo da je angažuje, jer ću ja, ako to uradi, angažovati artiljeriju, i vatrom poklopiti tu jedinicu u trenutku kada bude pokrenuta, pa neka se i dalje igra sa vojskom. Naravno, naljutio se i više me nije zvao.

Kako je reagovala Gardijska brigada?

Nebojša Pavković: Zbog nastale situacije nazvao sam generala Milivoja Bojovića, komandanta Gardijske brigade. On je on bio van Beograda, ali mi je rekao da ga zamenjuje pukovnik Ćosić, i da će on stići za tridesetak minuta. Pukovnik Ćosić mi je referisao da se iz policije ne mogu dogovoriti među sobom, oko primopredaje obezbeđenja.

U međuvremenu oko kompleksa u Užičkoj i okolnim ulicama počela je da se okuplja velika masa ljudi. Počela je velika gužva, kada se Milošević pojavio na kapiji.

Nebojša Pavković: Ja sam sa svojim saradnicima i starešina iz kabineta još uvek bio u Generalštabu, i pratio dešavanja. Očekivao sam da će me nazvati predsednik Koštunica.

Ubrzo su počeli neredi, kada je grupa s fantomkama na glavama pokušala da na silu uđe u kompleks. Vojsku, odnosno stražu, niko nije dirao, ali pretila je opasnost da ubrzo i stražari budu na meti maskiranih napadača, zbog čega bi sigurno, postupili po pravilima stražarske službe i odgovorili vatrom na napade.

Nebojša Pavković: Konačno se javio Koštunica i tražio da ga informišem o trenutnoj situaciji i interesovao se za vojnike na straži. Referisao sam da straža Gardijske brigade obezbeđuje kompleks još od Drugog svetskog rata, jer je to predviđeno planom obezbeđenja objekata od posebnog značaja, i da samo on može da naredi da se straža povuče, a objekat ostane bez obezbeđenja.

I šta Vam je rekao predsednik dr Vojislav Koštunica?

Nebojša Pavković: Posle mog objašnjenja naredio mi je da povučem stražu i da preduzmem mere da niko od njih ne strada ako dođe do nereda i sukoba. Objasnio sam mu da se u kompleksu nalaze dva Borbeno oklopna vozila namenjena za protivvazdušnu odbranu kompleksa i da će ona poslužiti da se u njih sklone vojnici. Naredio sam generalu Bojoviću, koji je u međuvremenu došao na lice mesta, da po naređenju predsednika Koštunice povuče stražu i preduzme mere da vojnici ne bi stradali u neredima koji mogu da uslede.

Prema izveštajima sa lica mesta, neposredno pre toga, iz kompleksa su se povukli svi policajci.

Nebojša Pavković: Naime oko 23,00 časova jedinici za obezbeđenje u kompleksu, obratio se Branko Manasijević, zamenik generala Sente Milenkovića i rekao im da obezbeđenje nema više sta da traži, i da napuste kompleks.

Posle toga policajci su se spakovali, uzeli svoju opremu i napustili kompleks?!

Nebojša Pavković: U knjizi dva, svojih memoara Mira Marković je napisala; "Kompletno obezbeđenje napustilo je svog šefa. Ostao je samo Dušan Rakočević šef Slobinog obezbeđenja iz Požarevca. On je ostao sam cele noći. Pored njegove glave su prošli svi meci".

Posle povlačenja straže, "maskirani policajci" na silu su ušli u krug kompleksa, i opkolili vilu "Mir"?

Nebojša Pavković: Ubrzo posle toga kod Miloševića došao je Čeda Jovanović i vodio pregovore oko odlaska Miloševića u Centralni zatvor.

Tom prilikom mu je dao pismenu garanciju koju su potpisali Koštunica, Đinđić, i na zahtev Miloševića i tadašnji predsednik Srbije Milutinović. Garantovano je, da ako Milošević ode u zatvor, neće biti isporučen nigde van zemlje niti će mu se suditi van zemlje. Pored toga odobreno mu je da živi nesmetano u rezidenciji , i garantovana mu je imovinska i lična bezbednost?!

Nebojša Pavković: Ubrzo se pokazalo kako su dosovci ispoštovali svoje garancije...

Neki, evo sada, posle 20. godina, iznose neku svoju verziju hapšenja Miloševića, a ima i onih koji Vas optužuju da ste izdali Slobodana Miloševića?

Nebojša Pavković: To su "stari znanci" koji svake godine pričaju neku svoju novu varijantu i promovišu sami sebe. Jedan od njih je i pomenuti Saša Rudić. Mislim da je to patološki lažov, koji lažima promoviše sebe, i pokušava da postane javna ličnost. Od pre nekoliko godina pratim njegove napade na mene i pošto sam shvatio da je čovek prolupao, odustao sam od polemike sa njim. On sada posle 20 godina priča da su maskirani napadači na vilu "Mir", bili pripadnici Kobri i da sam ja sa Đinđićem komandovao tim napadom "Kobri". Može li normalan čovek da izgovori takvu glupost, i da ga neko sluša i još dovodi na televiziju?! On zaboravlja da o tom događaju postoje brojna dokumenta, izveštaji i zapisi koji su nastali u vreme neposredno posle događaja. O tome šta je tamo zapisano, pripadnici iz vojske, već 20 godina govore iste činjenice, za razliku od njega koji svake godine iznosi nove varijante. Pored toga zaboravlja da osim njega postoje brojni svedoci koji mogu potvrditi moju verziju. Neka on pronađe nekoga ko će potvrditi njegovu.

On kazuje da ste počinili izdaju jer niste upotrebili Vojsku i sprečili hapšenje Slobodana Miloševića?

Nebojša Pavković: On mene optužuje da sam izdao Miloševića, jer nisam upotrebio Vojsku da sprečim njegovo hapšenje. Pa da li je to normalan čovek?!

Dobro, a zašto niste?

Nebojša Pavković: Angažovati Vojsku radi sprečavanja hapšenja bivšeg predsednika, koji već šest meseci nije na funkciji, bi značilo klasičnu zloupotreba vojske, koja se goni po krivičnom zakonu. Taj vagabund, na vojsku gleda kao "mali Perica". Ali da ostavimo tu tezu po strani. Pitam ja sada Rudića zbog čega on nije ostao da brani Miloševića do kraja, kao njegov kolega Rakočević? Ne, on je među prvima napustio svog šefa Miloševića, a bio je po službenoj dužnosti određen da ga obezbeđuje. Sada posle 20 godina, se predstavlja "junačinom", a ustvari je obična pobegulja sa lica mesta.

Kakvu je funkciju tada imao gospodin Rudić?

Nebojša Pavković: Prema raspoloživim informacijama bio je samo mali "šrafčić" u mehanizmu obezbeđenja Miloševića. Ustvari, bio je stražar na trećem prstenu obezbeđenja i dežurni telefonista.

Često ste išli kod Miloševića, da li ste ikad videli tog g. Rudića?

Nebojša Pavković: Više desetina puta sam bio kod Miloševića i nikada nisam video tu spodobu. Pročitao sam na stotine dokumenata i više knjiga o događajima iz tog vremena i nigde ne nađoh ime tog nazovi "bodigarda Miloševića", kako se predstavlja na svom fejsbuku.

Rekli ste da ste odavno prestali da mu odgovarate?

Nebojša Pavković: Mislim da ću, kada sledeći put izrekne takve gluposti i klevete na moj račun, podneti krivičnu prijaju, pa da se na sudu zabavlja dokazujući svoje tvrdnje.

I advokat Fila Vas pominje...

Nebojša Pavković: Slagao je da je samnom razgovarao i da sam mu rekao da su BOV-ovi naoružani manevarskom municijom. I on na vojsku gleda kao "mali Perica". Niti sam sa njim bilo kada o tome razgovarao, niti mu takvu glupost rekao.

Otkud BOV-ovi u kompleksu?

Nebojša Pavković: Pomenuti BOV-ovi, a bilo ih je dva, bili su u komleksu i pre nego što sam postao Načelnik GŠ VJ. Pošto se sada predstavlja kao veliki zaštitnik lika i dela Miloševića, i druge optužuje za izdaju, podsećam ga da je Mira Marković u svojim memoarima o njemu napisala: "U Tomu Filu ni Slobodan, ni Marija ni ja nismo imali poverenje. Njegova privrženost haškoj kancelariji je bila vidljiva".

Izručenje Izručenja Miloševića Hagu 2001. godine, na Vidovdan, je veliko poniženje ne samo Miloševića, već Srbije i srpskog naroda. To je bila dobro smišljena, i u strogoj tajnost izvedena akcija, koju domaći izvršitelji nisu mogli sami da izvedu?!

Nebojša Pavković: Podsetiću šta je u knjizi "Povlenske magle" napisao, tadašnji ministar Policije Dušan Mihajlović. Parafraziram: sve smo uradili samo da Pavković ne sazna gde je Milošević i kad će ga izručiti. Ovo samo potvrđuje kakav je njihov odnos bio prema meni i koliko su se plašili moje reakcije. Sve su krili, od smeštaja Miloševića u Centralni zatvor, u kome su smenjali stražare i drugo, iako za to nije bilo nikakvog razloga.

Zašto se nova vlast plašila Vojske?

Nebojša Pavković: Da podsetim da se taj događaj zbio devet meseci posle smene vlasti. Dakle devet meseci je bilo prošlo od kada Milošević nije bio predsednik Srbije. Zbog toga je bilo iluzorno i dalje se plašiti reakcije vojske i mene lično.

Sumnjičavost prema Vojsci se primećivala?

Nebojša Pavković: Vojska je složena i organizovana institucija, čije nadležnosti i postupanje je precizirano, Ustavom kao najvišim držanim aktom, kao i zakonima o Vojsci i odbrani. Prema tome, sve ingerencije vojske prema bivšem predsedniku su prestale odmah posle predaje vlasti. Samo oni potpuno neinformisani mogli su pomisliti da bih ja, ili bilo ko drugi, mogli da zloupotrebimo vojsku da bi zaštitili bivšeg predsednika, tim pre što je odluku o njegovom izručenju Tribunalu u Hagu, donela Vlada Republike Srbije. To bi u pravom smislu bilo samoubistvo u svakom pogledu, svakog ko bi to uradio.

Dakle odmah posle smene vlasti prekinute su sve veze i kontakti sa bivšim predsednikom?

Nebojša Pavković: Na drugima je da komentarišu Odluku Vlade Republike Srbije sa pravnog aspekta, naročito ako se ima u vidu pismena garancija koja je data Miloševiću i ustavna povelja koju je donela Savezna skupština, tadašnje SR Jugoslavije.

Da još jednom podsetimo na njih?

Nebojša Pavković: Prilikom hapšenja Miloševića 31.marta/ 1.aprila 2001. godine Čedomir Jovanović je Miloševiću dao pismene garancije koju su potpisali predsednik Koštunica, predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i predsednik Srbije Milutinović. Tada je Miloševiću garantovano da ako ode u Centralni zatvor: neće biti isporučen nigde van zemlje, niti će mu se suditi van zemlje, da će porodica moći da ga posećuje svakog dana; da će moći će da živi nesmetano u rezidenciji; i garantovana mu je imovinska i lična bezbednost.

Prvog aprila predsednik Koštunica je lično obavestio porodicu Miloševića da je usvojena Ustavna povelja, po kojoj niko pa ni Milošević ne može da bude, za bilo kakav prestup, ekstradikovan iz zemlje na bilo koji sud van nje. Kako je dosovska vlast ispoštovala garancije i Ustavnu povelju pokazalo se na Vidovdan 28,juna 2001. godine?

Nebojša Pavković: Još jednom ponavljam da niko iz vojske nije znao da će Milošević biti isporučen sudu u Hagu. Međutim pod pretpostavkom i da smo čuli, naglašavam da nikada ne bih zloupotrebio vojsku i da je bez naređenja i suprotno Ustavu i zakonima upotrebim radi sprečavanja vlasti da sprovede svoju odluku. Tog dana, na Vidovdan, oko 17.00 časova bio sam u rezidenciji u ulici Andre Nikolića, kada me je pozvao Kosta Čavoški i pitao šta radim. Kada sam mu odgovorio da gledam televiziju, rekao mi je: "Dok ti sediš i gledaš televiziju, ovi ti hapse i izručuju vrhovnog komandanta Haškom tribunalu". Pitao sam: ko hapsi i gde se to dešava. Objasnio mi je da Miloševića trenutno vode iz zatvora...

Šta ste tada uradili?

Nebojša Pavković: Odmah sam nazvao generala Đakovića, načelnika Uprave bezbednosti. Niko ništa nije znao o tome. U tom momentu pozvao je me doktor Zdravko Mijailović, načelnik Kardiološke klinike na VMA, i rekao da sa vrha zgrade VMA gleda kako su u krug Instituta bezbednosti, gde je sada BIA, sleteli helikopteri i da vidi kako vozila dovoze Slobu, izvode iz "marice" i uvode u helikopter. Sa Zdravkom u društvu bio je i moj kum iz Ćuprije Dušan Mandić, koji je to potvrdio.

Da li Vas je pozvao neki iz vlasti?!

Nebojša Pavković: U isto vreme pozvao me je i predsednik Koštunica. Kada sam mu rekao šta se događa, rekao je da o tome ne zna ništa i pitao da li možemo to da sprečimo i kako. Odgovorio sam da možemo da podignemo dežurne lovce i prisilimo helikopter da sleti...

A, ako pilot helikoptera odbije da sleti?

Nebojša Pavković: Jedina mogućnost je rušenje helikoptera!

Šta Vam je rekao predsednik?

Nebojša Pavković: Odgovorio mi je da budemo spremni i da će mi javiti šta da radim. Odmah sam nazvao sam načelnika Sektora za RV i PVO, generala Branislava Petrovića i naredio da dežurni par lovaca stavi u najviši stepen pripravnosti; da se pripreme 2-3 transportna naoružana helikoptera, u slučaju potrebe, i da hitno preko kontrole letenja spreči let svih helikoptera i aviona sa aerodroma ''Surčin'', koji nemaju dozvolu za letenje.

Znači, ipak je avijacija bila "na gotovs"?

Nebojša Pavković: Naredio sam da o tome izvesti komandanta RV i PVO, generala Smiljanića, i Operativni centar RV i PVO, da prenese da ću im se lično javiti, čim dobijem stavove za postupanje od predsednika Koštunice. Upozorili su me da je kontrola letenja, SUKL, nije više pod neposrednom kontrolom Vojske Jugoslavije...

I, da li Vam se javio Vojislav Koštunica?

Nebojša Pavković: Pošto me predsednik Koštunica nije zvao kako je obećao, pozvao sam ga da bih ga izvestio o poletanju helikoptera i da dobijem naređenja o daljem postupanju. Međutim niko se nije javljao na telefon.

I tako je bivši predsednik isporučen Hagu?!

Nebojša Pavković: Pošto nisam dobio vezu sa predsednikom, koji je jedini nadležan da izda naređenje za upotrebu avijacije, ja a ni bilo ko iz Vojske Jugoslavije nismo mogli da odlučimo da angažujemo avijaciju za sprečavanje helikoptera koji je prevozio Miloševića. Tako je helikopter sa Miloševićem odleteo je ka Zvorniku, a zatim prema Tuzli. Cela akcija prevoženja Miloševića do Tuzle bila je dobro organizovana i operativno maskirana, a u to su sigurno bile uključene strane službe bezbednosti.

Odmah, čini se, posle tog događaja ponovo ste bili na meti?

Nebojša Pavković: Razni analitičari i dežurni kritičari iz oba tabora pisali su sve i svašta, da sam za vreme tog događaja bio u kabinetu načelnika Generalštaba i u društvu Zorana Đinđića, i rukovodio akcijom prevoženja Miloševića u Hag, da sam lično odobrio upotrebu vojnog helikoptera, za njegovo prevoženje, da nisam odmah obavestio pretpostavljenog, predsednika Koštunicu, da sam bio u vezi sa izvesnim britanskim agentom Monktonom i druge gluposti.

Ipak, vreme je kasnije demantovalo takve tendenciozne optužbe.

Nebojša Pavković: Umesto dalje polemike na temu glupih optužbi, svima koji ih upućuju meni, postavljam hipotetičko pitanje: da su bili načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u tom trenutku, i na mom mestu šta bi uradili i kako? Takođe želim da ih informišem da načelnik Generalštaba, ali ni bilo koje drugo lice iz vojske nemaju nadležnost da odobravaju ili zabranjuju letenje, i korišćenje vazdušnog prostora, pa ni helikopterima MUP-a. Pored navedenog preporučujem da pročitaju knjigu "Povlenske magle", Dušana Mihajlovića, koji je napisao otprilike: ''Da im je najveću pretnju u realizaciji ove akcije predstavljao general Pavković, koji ni po koju cenu nije smeo da sazna za nju, i da su zbog toga morali da preduzimaju mere da tajnu sačuvaju od Pavkovića''. I na kraju o tome kako je izvedena tajna akcija izručenja Miloševića Tribunalu u Hagu, pisao je u listu Politika, vojni analitičar, a sada ambasadoru u Ruskoj federaciji, gospodin Lazanski koji je koristio dokumentaciju iz arhiva VJ.

Skrivalica

Nebojša Pavković: Posle desetak minuta pozvao je me general Petrović i izvestio da je izvršio naređenje i da u Operativnom centru RV i PVO čekaju da se javim. Upozorio sam da još nemam stav predsednika i da moramo da sačekamo. On me je zatim izvestio da helikopter MUP-a, koji je poleteo sa Banjice, nije imao prijavljen let i da Operativni centar i komanda RV i PVO nemaju nikakve informacije o letelicama MUP-a. Preko svojih veza u SUKL i AKL dobio je informacije o svim prijavama letilica MUP-a, i to:

(1) Da je oko 13.30 časova najavljen helikopter MUP-a, sa dva redna broja letanja na maršruti: Surčin-Banjica, sa sletanjem na Surčin. Za taj isti helikopter, nešto pre 19.00 časova, promenjena su oba broja leta, kao i najava, na maršruti Banjica-Obrenovac-Bogatić sa sletanjem na Surčin. Prijave o poletanju i sletanju ovog helikoptera MUP-a nije dobio Operativni centar Korpusa PVO, već samo AKL.

(2) Da je oko 16.30 časova MUP najavio let novog helikoptera na liniji Surčin-Banjica, ali da nije prijavio poletanje iz Surčina, iako je bio obavezan da to uradi pola sata ranije. Ovaj isti helikopter, je zatim, najavljen pod tri nova broja leta za 19.00 časova, na maršruti: Banjica-Obrenovac, sa sletanjem u Loznici i Surčinu.

(3) Da je treći helikopter MUP-a,tipa MI-17, najavljen za let, nešto pre 19.00 časova, pod dva redna broja, na maršruti Surčin-Banja Koviljača, sa sletanjem u Beograd.

(4) Da je nešto pre 13.00 časova, najavljen je let helikoptera, u vremenu od oko 17.00 do 22.00 časova, na relaciji Beograd-Bogatić-Beograd, za zaprašivanje komaraca.

(5) Da su najave za letove nekih helikoptera date kasno, i to po nekoliko minuta, posle poletanja, a da je za jednog od njih let prijavljen tek pošto je realizovan;

(6) Da helikopter, za koji se pretpostavlja da je prevozio Miloševića, nije otkriven od strane vojnih radarskih sistema, jedinica VOJIN ,ni pre poletanja, u toku leta, jer verovatno leti na visinama manjim od 100 metara.

General Petrović je saopštio svoju procenu, da se radi o zloupotrebi kontrole letenja, manipulacijama i kamuflažnim letovima radi zbunjivanja.

(Razgovarao Vladan Dinić, glavni urednik nedeljnika „Svedok“)