Studentski Memorandum o Kosovu i Metohiji – izraz doslednosti u poštovanju našeg Ustava i državnog suvereniteta

Objavljivanje Memoranduma studentskog pokreta o Kosovu i Metohiji izazvalo je sasvim očekivane i lako predvidljive reakcije i komentare kako iz redova vladajućeg naprednjačkog režima tako i od uvek budnih ideologa i političkih zastupnika pro-evropskih, građanističkih, liberalno -demokratskih političkih grupacija i organizacija, izvornih baštinika ideja Druge Srbije i priznavanja tzv. političke realnosti da su Kosovo i Metohija izgubljeni i da je neizbežno priznavanje pseudo kosovske državnosti. Pre svih se oglasio nenadležni A. Vučić u svom poznatom politikantskom maniru nipodaštavajući stavove studentskog pokreta o Kosovu i Metohiji zasnovanih pre svega na poštovanju Ustava republike Srbije i našoj političkoj tradiciji u kojoj kosovski zavet ima poseban značaj i smisao.“ Ti bahati, arogantni mladi ljudi pojma nemaju koliko novca dajemo za narod na KIM. Ništa im nije jasno i ništa ne razumeju. Znaju samo da idu protiv svoje države i kritikuju svoj narod. Ali i da između Kurtija i Srpske liste nađu krivca u Srpskoj listi, meni se čini da njih pitanje KIM uopšte ne deli već da imaju vrlo jednostran pristup a to je živeo Aljbin Kurti: A sve najgore da govore o Srpskoj listi, s tim da se saglasim neću nikada“. Srpska lista kao produžena ruka SNS- a na Kosovu i Metohiji sigurno zna koliko novca se izdvaja za ovu našu pokrajinu ali pouzdanu informaciju o načinu i tokovima trošenja ovih sredstava nismo nikada dobili, jer se radi o istom načinu klijentelističkog i kleptokratskog političkog delovanja kao i u samoj Srbiji, što je i dovelo srpski narod na Kosovu i Metohiji u tragičan i gotovo bezizlazan položaj. Ništa drugo se i ne može očekivati od ovog „velikog" državnika koji je počinio otvoreni akt veleizdaje našeg Kosova i Metohije poništavajući sve atribute srpske državnosti na Kosovu i Metohiji na šta studenti u Memorandumu i u svojim obraćanjima nedvosmisleno ukazuju. Oni na taj način iskazuju doslednost u svojim zahtevima i istrajnim zalaganjima za poštovanje ustavnog položaja našeg Kosova i Metohije i odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta srpske države. Oni su ovim Memorandumom pokazali da su Kosovo i Metohija i iznad svega sudbina srpskog naroda izloženog najbrutalnijem etničkom čišćenju i ogoljenom nasilju (uz ćutanje i ne reagovanje predstavnika međunarodne zajednice) jedno od najvažnijih ne samo političkih izazova već i presudno identitetsko i civilizacijsko pitanje. Ovaj Memorandum je u potpunosti u skladu sa temeljnim zahtevima studentskog pokreta vezanih za borbu protiv korupcije, zalaganje za poštovanje Ustava i funkcionisanje državnih institucija, ostvarivanje načela slobode i pravde, odbranu Republike i uspostavljanje vladavine prava i jednakosti pred zakonom. Ostvarivanje ovih temeljnih demokratskih i civilizacijskih principa otvorili bi prostor za stvarnu i delotvornu odbranu ljudskih i nacionalnih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji su veleizdajničkom politikom A. Vučića i njegovih poslušnika iz Srpske liste dovedeni na rub opstanka i nastavljanja procesa ubrzanog iseljavanja.

U velikoj meri istovetna politikantska stigmatizacija i osuda stigla je i iz redova tzv. nezavisnih i objektivnih medija koji otvoreno i često nekritički zastupaju pro-evropske i građanistički orijentisane političke grupacije i organizacije .U tome naravno prednjače N1, Nova , Nova S, Danas, Slobodna Evropa, Peščanik , Vreme i Radar. Mogli smo ćuti pitanja: da li su studenti rekli ne Evropi, Da li studenti spremaju Memorandum o EU, Uvažava li objavljivanje studentskog Memoranduma o Kosovu i Metohiji stvarnost i realne odnose na terenu, Novo desno skretanje studentskog pokreta u Srbiji, Legalistički dokument ili dokaz da je opozicija desnija od Vučića. U ovim medijima je na taj način vođena otvorena kampanja dezavuisanja i degradiranja ovog studentskog Memoranduma u nastojanjima da se iznova dokaže da je i studentski pokret pokazao svoje nacionalističko i anti-evropsko lice stvarajući na taj način veliko razočaranje u liberalno-demokratskim i proevropskim krugovima, oni se inače zalažu za priznavanje tzv. kosovske nezavisnosti što je i uspostavljen uslov za ulazak u EU. Tako uvek spremni borac protiv srpskog nacionalizma i „maligne“ srpske mitomanije Žarko Korać  „ne može da veruje da su mladi skloni da podlegnu mitovima i da nemaju poriv da guraju društvo napred, ne postoji valjda nijedan evropski narod gde je jedan mit, kao što je kosovski, deo racionalizacije ili bolje reći, pseudo-racionalizacije državne politike. Od S. Miloševića preko D. Ćosića i V. Koštunice, pa sve do A. Vučića i studenata u Srbiji, kosovski mit je zvezda vodilja svakog srpskog nacionalizma. Veći deo političke opozicije u Srbiji je u zabludi da mogu da se bore protiv aktuelne vlasti jačim i iskrenijim nacionalizmom. To nažalost rade i studenti“. Ako se A. Vučić služi prevaziđenom i anahronom radikalskom retorikom , to isto čini i Ž. Korać ne shvatajući da je studentski pokret izraz nove političke generacije koja nije opterećena političkim obračunima iz devedesetih godina i zahtevima da upravo oni budu ti koji će sprovesti suočavanje sa posledicama građanskog rata nakon razbijanja SFRJ. Studentski pokret sada ima potpunio drugačiju zvezdu vodilju u zastupanju i vođenu svoje vizije politike u Srbiji. Dejan Ilić koji sada u delu javnosti koja je razočarana studentskim Memorandumom o Kosovu i Metohiji što on otvoreno i sam zastupa, koristeći se pri tome najprizemnijim diskvalifikacijama i potpunim izvrtanjima i prenebregavanjima elementarnih istorijskih činjenica vezanih za Kosovo i Metohiju. U svom „ pravednom“ gnevu on nije birao reči u svojoj kolumni „ Od izvora uvek jedan, kosovski put objavljenoj u Peščaniku.“ U tih par desetina rečenica i nešto više redova stala je sva glupost, kolektivna, o Kosovu. I ne samo o Kosovu nego i o identitetu. Hoću da kažem, u Srbiji se nacionalizam i budalaštine o Kosovu dišu kao vazduh. A kao i vazduh, ta domaća priča o Kosovu je zagađena preko svake mere. Pričati o Kosovu kao izvoru identiteta i njegovom značaju za svakog žitelja Srbije ponaosob, jer svaki žitelj živi i umire za srpsku kulturu i istoriju, čista je glupost. Mi i Albanci, kada je o Kosovu reč, samo smo slika jednih i drugih u ogledalu. Ali, nije stvar ni u tome - ne postoji jedan jedini “srpski „ identitet. A za neke“ srpske „ identitet Kosovo ne znači mnogo, ako ne baš i ništa“. Dejan Ilić koji sebe označava kao okorelog Jugoslovena što je pre svega njegovo ideološko opredeljenje (verovatno je to i njegov izabrani bazični identitet) pozivajući se na divnu knjigu I. Čolovića o Kosovu plasira nam bez ikakvog zazora stav o tome da je upravo za potrebe jugoslovenskog kolektivnog identiteta našu sliku Kosova oblikovao Hrvat Ivan Meštrović. „ E, posle su se svi nešto predomislili a tu jugoslovensku priču jednog Hrvata preuzeli su Srbi i učinili je svojom. Pa su taj kosovski ugaoni kamen nove države Jugoslavije uzeli da njome tu istu Jugoslaviju polome“. Na ovaj način okoreli Jugosloven ćolovićevskog tipa Dejan Ilić shodno ideologiji koju istrajno zastupa u ovom tekstu u Peščaniku je samo pokazao do koje gotovo farsične mere ide njegova (i ne samo njegova) ideološka isključivost i ostrašćenost u potpunoj negaciji i nipodaštavanju srpske istorije i tradicije u kojoj je kosovsko opredeljenje bilo i ostalo temeljna odrednica srpskog nacionalnog identiteta i poimanja opstanka srpskog naroda ne samo na Kosovu i Metohiji. Ali uzaludno je ovog ideološkog jurišnika Druge Srbije podsećati na kosovsku tradiciju u našoj izuzetnoj epskoj poeziji, na Njegoša, Ivu Andrića, Vladimira Ćorovića, Stojana Novakovića, Radovana Samardžića, Isidoru Sekulić, Dušana Batakovića, Bojana Jovanovića, Dimitrija Bogdanovića i njegovu izuzetno vrednu knjigu o Kosovu, ona je obavezna i nezaobilazna literatura za svakog ko hoće da progovori o srpskom narodu i njegovoj istorijskoj sudbini na zavetnom Kosovu i Metohiji. Ona se po Dejanu Iliću verovatno ne može meriti sa divnom knjigom Ivana Čolovića koju on tako zdušno preporučuje, jer on je samo ostrašćeni glasnogovornik ideološke građanističke grupacije koja se zalaže za priznavanje tzv. kosovske državnosti kao osnovnog uslova da se Srbija konačno oslobodi svoje vezanosti za kosovski mit koji je sputava na putu u okrilje Evropske Unije. I to kao ostvarivanje njihovih liberalno demokratskih i građanističkih težnji u kojima nema mesta za srpski nacionalni identitet i odbranu državne suverenosti i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Svako ko je prisustvovao veličanstvenom okupljanu građana i studenata 23. maja 2026. na Slaviji može posvedočiti koliko su isprazne, prevaziđeni i besmisleni svi pokušaji da se Studentski pokret proglasi za nacionalistički i mitomanski

Ako ste pomislili da je Dejan Ilić postigao vrhunac u diskvalifikaciji i stigmatizaciji studentskog Memoranduma o Kosovu i Metohiji varate se, jer prevazišla ga je njegova koleginica iz Peščanika Svetlana Slapšak koja je studente žigosala ga Četnićiće. Ne krijući takođe svoje ogorčenje i razočarenje ona je studente proglasila za nastavljače ekstremne nacionalističke politike vezujući ih bez ikakve argumentacije za ideologiju četništva, što je zaista vrhunac ideološke i politikantske stigmatizacije koju ona beskrupulozno koristi.“Četničići su još u žutom paperju i u narodnim nošnjama, a opasnost od njih nije manja od opasnosti od onih sa RTS. Da li će pomoći poznom cvetanju Mila Lompara - baš me briga ; da li označava kraj uzbudljivog, jedinstvenog, kreativnog, pametnog pokreta koji je mogao promeniti društvo - da- i ubija me, naročito ako studenti ne odgovore na to. Pokret je klecnuo na sva tri kolena: prilepio se uz nacionalizam i pozvao diktatora da njime obriše sve krvave mrlje, od policijskih podruma do skupih restorana. Drugo, ključno je zanemario borbu protiv neoliberalizma. Što se od prve krivine već zaleteo u “domaćina“ i druge opscene viceve koji uključuju porodicu, tradiciju i femicid. Tu se zaustavljam. Svaka čast onome ko bi još hteo da spasava četnićiće“. Svako ko je prisustvovao veličanstvenom okupljanu građana i studenata 23. maja 2026 godine na Slaviji može posvedočiti koliko su isprazne, prevaziđeni i besmisleni svi ovi pokušaji da se Studentski pokret proglasi kao nacionalistički i mitomanski, naprotiv upravo su ovaj pokret i pobunjeni građana vratili dignitet srpskom nacionalnom identitetu i samom pojmu patriotizma. Oni su upravo prokaženi od onih kojima je i samo spominjanje srpskog nacionalnog interesa zazorno i neprihvatljivo, jer oni i dalje robuju prevaziđenim idejama o stalnoj opasnosti od velikosrpske hegemonije što dovodi do označavanja srpskog naroda kao stalnog remetilačkog faktora nesposobnog da uspostavi dobrosusedske odnose i tako predstavlja neprestanu pretnju stabilnosti ovog regiona.

Vezivati studentski pokret danas za Memorandum SANU pokazuje do koje mere su politički predstavnici i ideolozi građanističke i Druge Srbije (koji su sada aktivniji i življi više nego ikada) ostali zarobljenici svojih ideoloških i anahronih politikantskih tvrdnji

Sledeći ovako izrečene diskvalifikatorske i ideološki jednostrane stavove sasvim očekivano se stiže do ključnog ali sasvim neosnovanog poređenje studentskog Memoranduma o Kosovu i Metohiji sa neopravdano ozloglašenim Memorandumom Srpske Akademije nauka i umetnosti iz 1986. godine, koji i nije nikada bio zvanični dokument ove institucije. Memorandum SANU koristi kao krunski dokaz uloge srpskog naroda (bez obzira što se govori o ulozi tadašnje vlasti u Srbiji) u razbijanju SFRJ i ta se ideološka floskula nepristrasno i uporno upotrebljava bez ikakvih argumenta i realnog utemeljenja. Vezivati studentski pokret danas za Memorandum SANU samo pokazuje do koje mere su politički predstavnici i ideolozi građanističke i Druge Srbije (koji su sada aktivniji i življi više nego ikada) ostali zarobljenici svojih ideoloških i anahronih politikantskih tvrdnji o srpskom nacionalizmu, mitu o Velikoj Srbiji, srpskoj samoviktimizaciji, antimodernizmu i vezanosti za anahrone predstave o nacionalnom identitetu i težnjama za ostvarivanje velikosrpskih teritorijalnih interesa. O tome najbolje svedoči novinarka Danas Snežana Čongradin inače poznata po „izrazito“ profesionalnom i objektivnom pristupu u razmatranju okolnosti koje su dovele do građanskog rata i razbijanja SFRJ.“ Memorandum SANU se u njenom veoma „uravnoteženom" iskazu označava da je „u tumačenju većeg dela intelektualne javnosti bivše Jugoslavije shvatao kao nacionalistički prikaz namere aktuelne srpske „elite“ i intelektualca koji su tim tekstom izrazili poziciju srpskog nacionalizma, odnosno poimanja pitanja Kosova KROZ NEOPRAVDANE TVRDNjE O UGROŽENOSTI SRBA“. Završne reči ovog citata su suština ovakvog jednostranog i ideološki jednostranog pristupa pitanju položaja i tragične sudbine srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i to u vreme najbrutalnijeg etničkog čišćenje srpskog naroda koji je prepušten svojoj sudbini i to od strane A. Vučića koji je počinio otvorenu veleizdaju naših nacionalnih i državnih interesa u našoj južnoj pokrajini. Iako postoji sijaset nepobitnih istorijskih dokumenta i savremenih očitih dokaza o teroru i progonu kojima su Srbi izloženi na Kosovu i Metohiji kako kroz istoriju tako i danas to ne dotiče ove borce i borkinje za ljudske prava i kažnjavanje krivaca za počinjena zlodela, samo što to po njima ne vredi za Srbe jer su oni i dalje izvor destabilizacije i remetilački faktor i posebno kada se pozivaju na svoj nacionalni identitet, nacionalne interese i zaštitu svojih nacionalnih i državnih interesa. Jer u njihovom ideološkom ključu postoje samo neosnovane i neopravdane tvrdnje o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji, zato i ne iznenađuje da oni ovaj studentski Memorandum o Kosovu i Metohiji nastoje da poistovete sa Memorandumom SANU. Koristeći ovo neprihvatljivo poređenje za dalju stigmatizaciju srpskog naroda ali i ovu generaciju studenta koji su na delu pokazali svoj izvorni patriotizam oslobođen od isključivosti i nacionalne uskogrudosti. Pri tome je studentski pokret do pre nekoliko meseci označavan kao najsvetlija stranica novije srpske istorije, setimo se samo susreta studenata iz Novog Pazara i drugih gradova u Srbiji, marševa do Brisela, obilaska Srbije kada su nošene srpske zastave i poruke mira i vere u mogućnost promene ovog pogubnog diktatorskog režima, a sada se oni žigošu i diskvalifikuju kao četničići i memorandumski studenti i zastupnici ekstremnih nacionalističkih i desničarskih ideja. I to samo zato što su se usudili da izraze svoje na našem Ustavom zasnovano i utemeljeno opredeljenje i stanovište o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu naše državne teritorije i neophodnosti očuvanja srpske državne suverenosti u ovoj našoj pokrajini. Zato se sa puno prava može postaviti ključno pitanje, zašto je zastupanje prava na opstanak i ostvarivanje ustavom zagarantovanih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ideološki predstavlja kao izraz ekstremnog nacionalizma i desničarskog političkog opredeljenja. Na to pitanje nemaju validan odgovor, osim politikantskih diskvalifikacija, dežurni borci protiv srpskog nacionalizma i Memoranduma SANU ali ni predstavnici pro-evropskih i građanističkih parlamentarnih opozicionih stranaka koji i dalje ponavljaju oveštale floskule o potrebi istorijskog pomirenja Srba i Albanaca i neophodnosti pregovora sa Albancima pozivajući u pomoć EU koja je toliko puta dokazala da podržava tzv. kosovsku nezavisnost. Ali i A. Vučića kao garanta sprovođenja njihove politike oličene u sprovođenju Nemačko francuskog Ohridskog sporazuma koji zahteva pre svega priznavanje tzv. kosovske nezavisnosti. Memorandum studentskog pokreta o Kosovu i Metohiji pokazao je njihovu doslednost, političku odgovornost i zrelost u odbrani ustavnog položaja naše južne pokrajine ali i istorijsku svest o nužnosti u zastupanju nacionalnih i državnih interesa Srbije, prosvećen pristup nacionalnom identitetu i patriotizmu. To je veliki izazov za budućnost u kojoj će stvaranje države zasnovane na temeljnim principima demokratije i odbrane Republike, ostvarivanju slobode govora i kritičkog mišljenja, podeli vlasti, negiranju mogućnosti za uspostavljanje diktatorskog načina vladavine i dostizanja ideala jednakosti svih pred zakonom biti zaloga i za zastupanje i ostvarivanje nacionalnih interesa srpskog naroda ne samo na Kosovu i Metohiji , afirmaciju njegovog nacionalnog identiteta i istorijski zasnovanih državnih interesa.