Strategije hladnog rata koji se kontinuirano vodi protiv građana Srbije

Slovene teško možeš da pobediš u ratu, ali zato u miru izgleda da možeš da im radiš šta hoćeš

***

Kada su napravili listu ciljeva hladnog rata protiv građana Srbije, uhvatili su se za glavu: „Ovo može da odradi samo zver! Profesionalac nam ovo neće hteti da izvede, jer se sve kosi sa načelima struke, a moralan čovek će nas kad-tad odbiti, jer su svi ciljevi protiv etike, vaspitanja i religije. Trebaju nam izvođači daleko od profesije i morala! Naći ćemo ih među onima koji su krenuli, a nisu stigli nigde, među dušama koje su zapostavljene, povređene, zapuštene, oštećene, bolesne. Obućićemo ih, kupiti im diplome i gurnuti na scenu!“

Lažne diplome. Odmah da javno saopštite da naši kadrovi imaju lažne diplome, ali naložite policiji da ne reaguje. Naši će biti poslušniji, a u narodu ćemo razvijati osećaj da nema smisla živeti moralno. Od toga ćemo dobiti još jednu korist – narod će izgubiti veru u smisao obrazovanja, usavršavanja i znanja. Ne samo da će narod početi da mrljavi u školama, već će mrljaviti u svojim poslovima, na svojim njivama i svojim mislima. Umesto nas će uništiti konkurenciju našim kompanijama a sebi izvore prihoda. Bez para odustaće od pobune, pa i od sebe samih.

Promocija govora nasilja. Kadrovi, koje dovedemo, nemaju pojma o poslu koji rade, nemaju ni najmanju sposobnost komunikacije – većina je nepismena. U javni prostor ih ne smemo pustiti! Da bi smo ih držali na vlasti moramo promeniti i ton i način javnog govora; moramo promeniti način komunikacije u društvu. Umesto razgovora nametnuti besmisao i svađu! Uključiti nasilje u govor! Besmisleni dijalozi neka ispune vreme bilo koje javne institucije i ličnosti. Razgovor bez rezultata neka postane svakodnevan, a nasilje obavezni deo govora. Nultog nosioca ove „epidemije“ ćemo svaki dan satima držati u medijima. Narod i njegovi politički vojnici imitiraće ga u ponašanju, govoru, i načinu razmišljanja. Uništimo razgovor između građana. Cilj je da nema smislenog dijaloga, da nema razmene ideja, i da razgovor nema zaključka. Neka narod gleda, a ne vidi; i neka sluša, a ne čuje!

Razbijanje zajednice. Lakše je pljačkati više pojedinaca nego organizovanu zajednicu. Posledice govora nasilja će biti užasne, ali nama nije cilj poboljšanje već pljačka. Stoga, stvarajmo sukobe u firmama, institucijama, partijama, familijama, porodicama – stvorimo svakog usamljenim. A sa usamljenim radićemo šta nam je volja.

Politički vojnici koji rentiraju svoj matični broj. Našim kadrovima ponavljati da oni rentiraju svoj matični broj i ništa više; da nemaju šta da misle, već bez pogovora samo da potpisuju sve šta stavimo pred njih. Našim kadrovima daćemo funkcije i plate koje su mogli samo da sanjaju, jer se za njih nikada ne bi mogli izboriti. Novac nije bitan, jer ne plaćamo mi, već građani! Zahtevati da redovno pokazuju zahvalnost na tome što im pružamo ovu poslovnu „kombinaciju“. Spuštati nivo dostojanstva, nek` spoznaju  da dno nema dna!

U OUR Opozicija ćemo da dovedemo kadrove istih osobina kao i u OUR Vlast. Ako neko pokuša nešto da uradi mimo naše komande, neće postići ništa jer je nesposoban.

Razvijati zavisnost od privilegija. Naš politički vojnik mora da živi svakodnevnu neizvesnost. Naš kadar mora biti u stanju zavisnosti od privilegija; da ne pruža ništa a da uzima koliko hoće. Mora da nas moli da ga „ne damo“ što nam olakšava upravljanje. I kada hoće da odustanu od uzimanja, nema odustajanja - moraju da nastave. Dosta je kada mi kažemo da je dosta!

Partija okuplja članove isključivo zbog para. Za naše ratne ciljeve ne treba organizacija koja okuplja ljude zbog ideja ili ideala. Naši ciljevi kod savesnih, profesionalnih i moralnih domorodaca, praviće nam bezbroj problema a to će da nam jede vreme, i zaglavićemo se u balkanskom blatu. Treba nam partija koja okuplja ljude samo na osnovu ličnih interesa. „Koliko u parama košta tvoja lojalnost?“ treba da bude najčešće pitanje. Vršenje vlasti je poslovni aranžman a ne misija. Politika ne sme biti rad na uzvišenim ciljevima već – pravljenje para.

Kaljuga koja smanjuje pritisak na političku scenu. Od političke scene napraviti kaljugu. To će smanjiti priliv novih ljudi (koje ne kontrolišemo) i smanjiti pritisak na političku scenu. U politički kal neće hteti da uđe niko ko ima bilo kakvu profesionalnu ili ljudsku vrednost, ili poštovanje u narodu - to su za nas nepoženjna lica. U politici učestvovaće samo oni kojima smo dozvolili da budu tu.

Politički vojnici kao alat pljačke. Naš se moraju „ugrađivati“ u sve poslove koji se plaćaju iz poreske kase. Mali deo će moći da zadrže za sebe, a ostatak moraju slati prema vrhu piramide vlasti, a oni će prosleđivati nama. To je alat za ucenu naših kadrova da bolje slušaju. Očiglednom korupcijom, koju nećemo kažnjavati, u narodu ćemo stvarati odbojnost prema sopstvenoj državi. Loše kadrove koristićemo kao pokriće za naše ostale plaćenike koji urušavaju javne kompanije. Firme će sve lošije poslovati, što će im oboriti cenu. Od odbojnosti građana prema svojoj otadžbini do odbijanja da je brane je mali korak.

Stvaranje emocionalnog konflikta i bespomoćnosti kod građana. Javno ćemo prikazivati narodu istinu kakav je naš kadar koji upravlja njima. To će ubijati kod građana volju za otporom. Ne smeju imati veru u kadrove, ali moraju znati da ih ne mogu skloniti. Osećaj bespomoćnosti će smanjiti želju za borbom, odložiti pobunu, i vezanost za svoju otadžbinu.

Trovanje službi sistema. Policija ima da sprovodi zakone, a posebno one koji su očigledno štetni. To urušava ugled policije, stvara podelu između države i naroda, a u čoveku unutrašnji sukob, što će ih privremeno paralisati. Ako zbog tog unutrašnjeg sukoba neko „pukne“ i napravi jad u kući ili na ulici, i to će doneti korist.

Pritisak na građane snižavanjem prihoda. Pare za bavljenje politikom davaćemo samo našim. Da se ne bi stvarali novi pokreti i organizacije, spustićemo nivo prihoda samo onoliko koliko je dovoljno da prežive - neka dišu na škrge! Neka nemaju para da žive, tako se neće baviti politikom. Ima da svakodnevno budu svesni koliko je kraj blizu. Tako će trebati manje vremena da reagujemo u slučaju pobune.

Cilj je kupovina vremena a ne razvoj društva. Naduvajmo broj članova stranke, falsifikujmo statističke podatke, naši kadrovi neka namerno prave lapsuse u javnom govoru, novine neka budu pune lažnih vesti - neka narod zna da ga lažemo! To ubija volju za otporom i kupuje vreme. Lažni brojevi zbunjuju i ubijaju volju za otporom. Ako se narod pobuni, svrzaćemo ga i zamajavati kroz građanske organizacije, partije, pokrete i „nezavisne“ intelektualce.

Kupujmo vreme! Tako će cena slobode (za njih) biti sve veća i veća. Načinimo da vreme radi za nas, jer kako vreme prolazi, mi ćemo biti bogatiji, a oni razoreniji. Cena, koju budu morali da plate ako hoće da nas skinu sa grbače, svakim danom će samo rasti.