Politika „i nacija i demokratija“

 Ovo je tekst o teško razumljivoj činjenici da nemamo konsenzus čak ni o tome da li je srpsko nacionalno pitanje rešeno i o nekorektnosti političke borbe, koja otvara pitanje stvarnog demokratskog potencijala i opozicionih stranaka, u okolnostima kada je sa vladajućim stvar potpuno jasna.

Naravno, nema stranke u Srbiji koja, ma šta mislila, neće reći da zalaže i za ostvarenje srpskih nacionalnih interesa, jer bi to, sasvim razumljivo, predstavljalo samoubilačko priznanje

Ovo je tekst o pogubnoj ogovaračkoj praksi stranačke borbe kojoj su izloženi svi neistomišljenici, a kojoj se suptilno pridružuju i tzv. studenti. Novi DSS se pominje samo kao dobar primer.

Nema za stranku zahtevnijeg poduhvata od pridobijanja poverenja građana bez podleganja danas uobičajenoj praksi političarenja i normalizovanja stanja u kojem se stranačka ideologija, program i dnevnopolitičko delovanje nalaze u međusobnom neskladu. Sa tim izazovom suočena je već pune trideset tri godine stranka koja je utemeljila svoju politiku na načelu jednakosti nacionalnog i demokratskog.

Naravno, nema stranke u Srbiji koja, ma šta mislila, neće reći da zalaže i za ostvarenje srpskih nacionalnih interesa, jer bi to, sasvim razumljivo, predstavljalo samoubilačko priznanje. Nema relevantnih stranaka ni u Evropi koje čine drugačije.

Ono što čini razliku između stranaka u Srbiji i u državama EU jeste nepobitna činjenica da za razliku od Srbije evropske države nisu opterećene nerešenim nacionalnm pitanjem. Zato se stranačka izjašnjenja o brizi za ostvarenje nacionalnih interesa u državi koja, između ostalog, nema kontrolu čak ni nad svojim međunarodno priznatim granicama, kojoj je ugrožen teritorijalni integritet, čiji narod je izložen diskriminaciji i grubom kršenju ljudskih prava u susednim državama, ne može porediti sa programskim opredeljenjima i delovanjem stranaka evropskih država. U njima se nacionalni interes samo formuliše različito, postavljaju se različiti prioriteti, zavisno od toga da li se radi o strankama centra, desnice ili socijaldemokratskim.

U Srbiji, ako se stranke zaista zalažu za nacionalno odgovornu politiku moraju da se dnevno i dugoročno posvete rešavanju srpskog nacionalnog pitanja – ma koliko se cilj, formiranje jedinstvene nacionalne srpske države nekome danas činio nerealnim. Odmah treba reći: to nikako ne umanjuje važnost neodložnog rešavanja drugih pitanja – kulture, obrazovanja, zdravstva, pravosuđa, privrede, poreskog sistema… a ponajmanje je u suprotnosti sa zalaganjem za dobro funkcionisanje pravne države, svih demokratskih institucija.

Ako se ovo ima u vidu biće jasno koliko je politika „i nacija i demokratija“ jedinstvena, da bi zato bila pogrešno tumačena i osporavana od onih koji smatraju da je srpsko nacionalno pitanje rešeno ( „Kosovo je odavno izgubljeno“, „Neka se Srbi u Republici Srpskoj sami brinu o sebi“… ), od onih koji su svesni da nije, ali im lični interes nalaže da se njegovim rešavanjem ne bave i od onih, danas na vlasti, koji nacionalne interese svesno izdaju.

Tako je stranka koja ju je zastupala i do 2000-te godine istovremeno za jedne bila nacionalno neodgovorna, za druge „radikali u fraku“. Tako je bilo onda, tako je danas i tako će biti sve dok ne možemo da kažemo da ono što čini karakteristike politički zrelog naroda odlikuje i naš.

Politika „i nacija i demokratija“ je meta političke igre „između dve vatre“. To nije samo prosti, često prostački sukob stranačkih protivnika i konkurenata, već suštinski mnogo dublji nesporazum

Politika „i nacija i demokratija“ je meta političke igre „između dve vatre“. To nije samo prosti, često prostački sukob stranačkih protivnika i konkurenata, već suštinski mnogo dublji nesporazum.

Očekivano je da jedinog nosioca te politike, protivnika današnjeg i nacionalno neodgovornog, preciznije – izdajničkog i nedemokratskog, autoritarnog režima napadaju stranke na vlasti svim sredstvima koja takvim režimima stoje na raspolaganju. Ali neodgovorni su i štetni istovremeni višedecenijski napadi demokratskih stranaka, relativno mu bliskih po uverenju o značaju uspostavljanja demokratskog poretka, a različitih stavova o tome šta su nacionalni interesi i kako ih ostvariti.

Bilo kako bilo, Novi DSS im je ozložen, istrajavajući u nadi da će razum građana uočiti nelogičnost međusobno isključujućih optužbi upućivanih od stranaka na vlasti i proevropskih stranaka opozicije u cilju marginalizacije uticaja za obe strane opasne politike „i nacija i demokratija“ ( opskurne kvazidesničarske prorežimske stranke da ne pominjem ). Eto, u nečemu su saglasni.

Mnogo je primera toksičnog politikantskog primitivizma, od kojih neki imaju već tridesetogodišnji vek. Evo samo nekih

Istog dana sa jedne strane uzvikuju „štitili ste Pavkovića“, sa druge - „smenili ste Pavkovića“, jedni - „skrivali ste Mladića i Karadžića“ drugi - „isporučili ste generale“...

Poluistinama i potpunim falsifikovanjem činjenica u javni prostor unose se dve nove međusobno isključive optužbe: „Đilasove pudlice (alternativno: francuske)“ i sa druge, opozicione strane:„Vučićeva lažna opozicija“.

Kada se kaže da Vojsku Srbije treba jačati: „Aha,podržavate Vučića“. Kada se u nastavku istakne da je paradu organizovala nelegitimna vlast:„Aha, drugosrbijanski potrčko“.

Kada se iznese stav da Srbija treba na svaki način da štiti i pomaže Republiku Srpsku:“Vučićevi brane kriminalca Dodika“. Kada se kritikuje vlast u RS: „Evo blokadera koji mrze i izdaju Srbe u Srpskoj“.

Kada se ukaže na greške opozicije – Vučičevi ste, kada se sa ostalim opozicionim strankama oko bilo čega dogovori – antisrbi ste.

Npr. tragikomična je optužba patološkog lažova da DSS nije sprečio samoproglašenje nezavisnosti Kosova, koje po samoj definiciji samoproglašenja, nije moguće sprečiti

Kada su članovi stranke na protestima – blokaderi ste, dakle ološ,ustaše, teroristi,fašisti… kada se, ne daj Bože, istovremeno iznese najblaža upitanost prema tzv. studentima, „plenumu u dijaspori“ – e, posle toga više nema sumnje da nisi opozicija.

Ako se argumentuje stav da Srbija treba da vodi politiku neutralnosti, da treba da redefiniše odnos sa EU u pravcu saradnje bez članstva – eto, rusofila, ako nisi rusofil – evrofanatik si.

Svako ko ima i malo pameti uvideće da sa tim suprotnim optužbama nešto nije u redu. Da se jednostavno radi o politici „i demokratija i nacija“.

Naravno, optužbe su žešće od strane stranaka na vlasti čija je politika „ni demokratija, ni nacija“. Npr. tragikomična je optužba patološkog lažova da DSS nije sprečio samoproglašenje nezavisnosti Kosova, koje po samoj definiciji samoproglašenja, nije moguće sprečiti. I to optužuje onaj koji je 2023. godine prihvatanjem Francusko-nemačkog predloga normalizacije odnosa Beograda i Prištine  izvršio sramni čin izdaje.

Ne zaostaju mnogo ni stranke koje se deklarativno zalažu za drugačiju praksu političke borbe i vršenja vlasti od današnje, a recikliraju i obnovljeno koriste smeće, sramnu, najogavniju optužbu „ubili ste Đinđića“.

Svedočimo pogubnim posledicama nedovoljnog razumevanja te politike, politikantskog primitivizma, kampanja laži, medijskog neprofesionalizma, potpunog odsustva kulture dijaloga i većinskog oduševljenja podelama i referendumskim atmosferama: niti je Srbija demokratska država, niti se štite državni i nacionalni interesi

Nije lako zastupati i braniti politiku ravnoteže nacionalnog i demokratskog. Jer, na tim temeljnim načelima dosledno i odgovorno vođenje politike znači i da u zavisnosti od unutrašnjih i spoljnih okolnosti u nekom trenutku privremeno mora da se da prednost jednom, zalaganju za uspostavljanje demokratkog poretka ili odbrani nacionalnih interesa. Ta prividna nedoslednost može da zbunjuje. A stvar je jasna. Mora se imati u vidu da je propušteno vreme u uspostavljanju demokratije nadoknadivo, a šteta od pogrešno vođene državne i nacionalne politike je najčešće nepopravljiva. Danas je najpreče smeniti nedemokratsku vlast koja ne štiti nacinalne interese, da bi onda tas prevagnuo na drugu stranu.

Svedočimo pogubnim posledicama nedovoljnog razumevanja te politike, politikantskog primitivizma, kampanja laži, medijskog neprofesionalizma, potpunog odsustva kulture dijaloga i većinskog oduševljenja podelama i referendumskim atmosferama: niti je Srbija demokratska država, niti se štite državni i nacionalni interesi.

Kakva će sutra biti – teško je reći. Tragična - ako i dalje opšti interes, interes naroda ne bude iznad stranačkih i ličnih interesa i sujeta neodgovornih političara.

(Član predsedništva Novog DSS)