Jesmo li to, Srbijo moja, na Zelenskog spali da ga solju i hlebom dočekamo? Šreder, Bler, Zelenski... ko još, moja Srbijo?!

Ima li još koja belosvetska fukara da svrati i zapiša Srbiju ko žbun kraj puta?!

Ima li te, Srbine, u pameti i kuraži praotačkoj da podvikneš: “Dosta bre! Ne u moje ime i ne u moju avliju”?!

Jesmo li to bunjište postali, svratište za ološ koju ćemo u čelo stola, na kosti stradalničkih mučenika?!

Jesmo li to, Srbijo moja, na Zelenskog spali, da ga solju i hlebom dočekamo?!

Nacističku bitangu, krvnika moje krvi, ubicu moje braće?!

Nacističku bitangu, krvnika moje krvi, ubicu moje braće?!

Neka mi niko ništa ne govori, bio sam, video ruske vitezove gde ti pred boj nazdravljaju i pevaju, moja Srbijo, i video nacističke zveri Vladimira Zelenskog gde te preziru!

S toliko “ljubavi” te preziru, mučena Srbijo, ne bi im s noža utekla samo da im šaka dopadneš!

Krvavih, prokleto krvavih šaka, mučenika s istog raspeća s kojeg si najdalje i najjasnije videla, sirotice moja!

Srbin je s Rusom sratsto na raspeću, položajnici na Golgoti, Hristova čeljad, pa zar da nam se antihrist sad zori Srbijom dočekan kao da nije pregazio reke krvi nevinih da ovde sedne u čelo stola?!

Prolio i pregazio!

Eto ti istinske “obojene revolucije”, eto ti spaljenh ruskih crkava, eto ti premlaćenih i preklanih monaha, eto ti rasutih moštiju da se paščad goste, eto ti i tvojeg stradalništva ko najrođenijeg u goste!

Pa, ta je bitanga slavila “Oluju” čestitajući braći po mržnji i krvi!

Ta je bitanga satrla sve rusko jer je…rusko, kud ćeš veći greh!

Nikada Srbin i Rus nisu dovoljno mrtvi, a vazda previše živi, i barjaktara takve ideologije Srbijo danas gostiš!!!

Pa, ta je bitanga slavila 'Oluju' čestitajući braći po mržnji i krvi!

Zar krvnika mojega brata u bratovljevu postelju? Na bratovljevu stolicu, da ga bratovljeva udovica služi, da mu Srbija spira krv s ruku i kliče, a još nam majke istu crninu nose, za istim detetom nariču, iste ikone gore, iste nam razmeću grobove…

Zar Vladimira Zelenskog, hulju ponosnu na zverstva “Azova” i “Desnog sektora” da dočekuješ, moja Srbijo?!

Jel da mu kličemo, koliko nisko da padnemo da bude dovoljno nisko, i niže od niskog ako treba..?

Šreder, Bler, Zelenski…ko još, moja Srbijo?!

Koliko još pogača i soli, krvavih pogača i soli od njihovih ruku?!

Koliko treba da nas nema da bi bilo dovoljno što nas ima?!

Čiji smo to potomci i čiji preci ako je krvnik mojega brata i moje krvi- dobrodošao da se pred njeg prostre ista crnina srpske i ruske maje, da obriše krvave stope o nju?!

Koju ćeš još protuvu dovući, Aleksandre Vučiću, da Srbiju zapiša ko grm kraj puta?!

Do kada će ti, moja Srbijo, žive rane vidati ranama mrtvoga brata?!

Do kad će te večnu ubeđivati da ti vreme izmiče, i da si na raspeću po kazni, a ne po blagoslovu!

Položajnice na Golgoti- ne daj da te pamte po njihovom besčašću i sramoti. 

(Dva u jedan)