БДП, курс динара и корупција

Ни о Скупштинској стендап трагикомедији, ни о стању здравља ума председника Републике, ни о надземном подземљу Ћациленд, ни о шетачкој перформанс изборној кампањи тзв. студентске листе,  ни о НИС-у, ни о РЕМ-у, ни о здруженом подухвату власти и „нових политичких снага“ на урушавања темеља политичког плурализма, ни о резултатима последњих лoкалних избора, ни о некултури  министра културе, чак ни о судбоносно важној теми, мо‘ш мислити – оставци  Жељка  Обрадовића... неће у овом тексту бити речи.

Неће бити речи ни о томе како је могуће да они који се залажу за изборе без обзира на изборне услове понављању флоскулу да су „избори празник демократије“, када је белодана чињеница да су неслободни, непоштени, нефер избори, какви су у Србији, не празник, већ сахрана демократије, тиме и сахрана наде у промену ауторитарног, криминалног и издајничког режима демократским и национално одговорним.

Дакле, текст ће бити незанимљив. То ће бити покушај да се баци светло на везу курса динара, корупције и приказиваног раста, односно достигнутог нивоа бруто друштвеног производа Србије и мали допринос потврђивању тачности старе пословице да „ко лаже тај и краде“. 

Најпре неколико чињеница о расту БДП-а.

Аритметичка средина, прости просек раста по периодима:

2001 - 2008    - 5,9 %

2008 - 2012     - 0,6 %

2012 - 2024    - 2,3 %

Сложени раст ( CAGR ) по периодима:

2001 - 2008     - 5,8 %

2008 - 2012     - 0,99 %

2012 - 2024     -  2,15 %

Укупни раст реалног БДП-а по периодима:

2001 - 2008   - 59,8 %   … за 8 година

2008 -  2012   - 3.3  %   … за 5 година

2012 - 2024    - 29 %     … за 13 година

По ДБП-у по паритету куповне моћи Србија је данас рангирана на 87 место у свету.

Толико о „златном периоду“ и о „квантном скоку“  Србије, како период своје власти назива председник Републике Александар Вучић. Очигледно, неко му потура лажне податке, да га обрука, јер он као надасве одговоран, поштен и моралан сигурно не би свесно лагао грађане Србије.

По ДБП-у по паритету куповне моћи Србија је данас рангирана на 87 место у свету. Толико о „златном периоду“ и о „квантном скоку“  Србије, како период своје власти назива председник Републике Александар Вучић

Какав је утицај курса динара на приказивање БДП-а?

Бруто друштвени производ, као збир вредности свих новопроизведених добара и услуга,  обрачунава се у динарима, у којима се врше привредне активности у земљи, а затим преводи у евре или доларе ради поређења са другим државама, а у нашем случају још више зарад дневне  пропагандне манипулације и одлагања неминовног слома садашње економске политике. Дакле, није тешко разумети да од курса динара зависи колики ће бити БДП изражен у еврима. Нека је дозвољено, читалаца ради, изнети крајње поједностављен пример: ако је БДП у динарима 1000 динара, а курс 10 динара за евро – БДП у еврима је 100 евра. Ако је, међутим, реални курс 20 динара за евро - БДП у  еврима је 50 евра, двоструко мањи, онолико колико је вредност динара прецењена по званичном курсу.

Дакле, веома је важно питање да ли је данас и годинама уназад курс динара реалан, да бисмо оценили да ли су истинити подаци о епохалним успесима власти којима се јавност свакодневно бомбардује? Не само када је у питању БДП, већ и раст просечних зарада и пензија се изражавају у еврима, а потпуно занемарује једино важно – куповна моћ запослених и пензионера, чија примања и расходи нису у еврима, већ динарима, колико роба и услуга могу да себи приуште, да ли су уопште и ако јесу - колико повећани реални приходи запослених и пензионера.

Једни доказују да је курс динара прецењен, чак тврде да је прецењен за најмање 20 одсто, а то поткрепљују чињеницом да је већ десет година уназад инфлација у Србији виша од инфлације у Еврозони и да је то морало да се одрази и на курс динара, на његово слабљење, те да би реални курс требало да буде око и изнад 140 динара за евро. Тада би 2024. године БДП у еврима износио не више од 69, уместо 83 милијарди евра

Једни доказују да је курс динара прецењен, чак тврде да је прецењен за најмање 20 одсто, а то поткрепљују чињеницом да је већ десет година уназад инфлација у Србији виша од инфлације у Еврозони и да је то морало да се одрази и на курс динара, на његово слабљење, те да би реални курс требало да буде око и изнад 140 динара за евро. Тада би 2024. године БДП у еврима износио не више од 69, уместо 83 милијарди евра, колико се званично приказује. Онда би и јавни дуг Србије био приказан реално и био далеко виши у односу на БДП. Тврде да Србија може да пркоси економској теорији, али да то не може да буде довека. И у праву су.

Са друге стране, у праву су и бранитељи курса динара, Народна банка Србије и екипа врховног газде, када износе своје аргументе доказујући да је курс динара реалан, а да су тврдње о његовој прецењености неутемељене. Истичу да се курс динара формира слободно, на тржишту, да Народна банка интервенише откупом или продајом девиза само у случају потребе да спречи нагле веће поремећаје, скокове или падове, односно да курс зависи искључиво од понуде и тражње девиза, па је тако последњих година динар ојачао за само око 5 досто у односу на евро. И то је тачно.

Како објаснити да су у праву обе стране које износе супротне тврдње? Специфичан српски парадокс: лагање истином.

Реална вредност домаће валуте било које државе треба да одражава снагу домаће привреде, њену конкурентност на домаћем и иностраном тржишту. То би требало да важи и када је динар у питању, али то дакако није случај, па се одбрана јаког динара објашњава, односно правда стањем понуде и тражње на тржишту. А откуда висока понуда девиза на српском тржишту? То није последица снажне привреде, суфицита у трговинској размени роба и услуга са иностранством итд ...већ су извори дознаке из иностранства ( око 5 милијарди евра годишње), нето стране инвестиције ( око 2,5 милијарди ), задуживање у иностранству продајом обвезница, задуживање у иностранству ( око 1,4 милијарди евра у 2026. години - планирано укупно задужење 8,3 , на отплату дуга 6,9 милијарди ), у мањој мери приходи од иностраних туриста… Динар није јак зато што је привреда јака, а о последицама прецењенисти курса динара се доста говорило. Најкраће: од користи је увозницима, веома штети извозницима, односно домаћој извозно оријентисаној привреди, грађанима „препоручује“ куповину увезених производа, док им домаћи производи бивају све скупљи, приказује се нижи однос иностраног дуга према БДП-у од реалног… Све то, уз економску политику која се ослања на привилеговане стране директне инвестиције и непродуктивне инвестиције финансиране задуживањем у иностранству, грубо, али тачно речено убија домаћу привреду и води неминовном економском слому државе.

О свему осталом сваки читалац више но из овог текста може да сазна загледањем у свој новчаник, фрижидер, плакар и ципеларник, о могућностима издвајања за културу, образовање, забаву,  да не говорим.

Још само неколико речи о утицају корупције на БДП.

Док се државе ЕУ, сем неколико изузетка, налазе на самом врху земаља са ниском корупцијом, дотле је Србија различито, али увек рангирана изнад стотог места на листи 180 земаља.

Треба ли некога убеђивати да је ниво корупције у Србији неупоредиво виши него у земљама ЕУ, надам се да  не. Онда само на непродуктивном пројекту ЕКСПО 2027. националном стадиону и још више од педесет капиталних пројеката који ће да коштају преко 20 милијарди евра израчунајте колико је 15-20 одсто – 3-4 милијарде евра

Корупција на БДП сваке државе утиче на два начина: прво, на губитак од корупције, односно остварење нижег БДП-а од могућег, због негативног утицаја на квалитет пословног амбијента и друго, на нереалност обрачунатог BDP-а, јер обухвата и износе мита, пренадуваних намештених тендера, корупционашких провизија, фиктивних уговора…који се  уносе у обрачун BDP-а као новостворена вредност. 

Зависно од различитих у оквиру ЕУ обављених студија и примењене методологије процене се разликују, а могу се свести на податке да су „трошкови корупције“ у државама ЕУ око 6 одсто BDP-а ЕУ, као и да су у државама са израженом корупцијом послови скупљи за преко 16 одсто у односу  на државе са ниском корупцијом.

Треба ли некога убеђивати да је ниво корупције у Србији неупоредиво виши него у земљама ЕУ, надам се да  не. Онда само на непродуктивном пројекту ЕКСПО 2027. националном стадиону и још више од педесет капиталних пројеката који ће да коштају преко 20 милијарди евра израчунајте колико је 15-20 одсто – 3-4 милијарде евра. Толико је корупцијом отишло у руке организатора пљачке Србије. И за толико је виши БДП. Одлично.

Аутор је члан Председништва Новог ДСС