Зоран Ђинђић није затекао снагу ове позиције него ју је својим доласком подарио, а легитимитет и моћ црпео је из непоновљиве победе на изборима децембра 2000. године. Он је номинално био премијер али је уз то био и координатор и контролор скупштинске већине.

Да ли се проналазите у пароли ”Избор за бољи живот” или можда у слогану ”Покренимо Србију”? Да ли вас мобилише слоган ”За Србију знаш зашто” или пароле попут оних ”Јака Србија, јаки региони” или ”Истина”?

Чињеница је да међународна заједница рачуна на борбу (и свакако ће је иницирати и помоћи) за упражњену лидерску позицију која би се развила међу радикалима после Шешељеве смрти, што би ту странку поделило и на крају уништило.

Наиме, краљ Петар II Карађорђевић није прогнан из Краљевине Југославије већ је вољом пучиста, који су, узгред, државни удар извршили и по британском налогу и за паре, одведен са територије југословенске државе.

И још једну битну разлику потребно је овде истаћи – једна је ствар бавити се нпр. научним истраживањима из психологије и социологије, а сасвим је друга ствар ако политичари и медији промовишу таква питања као некакву ствар од одлучујуће важности.

На овом страначком слављу могли смо да чујемо и политичке ставове у говору председника Демократске странке који подсећају на јуловско жигосање неистомишљеника, оних европскептика који постављају незгодна питања, настојећи да покваре велико славље.

Пре неколико година сам чуо (додуше из друге руке) причу о лумперајки која је укључивала и секс и дрогу и народњаке (без рокенрола) а актери немилог и неморалног догађаја су били функционери готово свих странака које прелазе цензус.

Дакле, ми сада већ поуздано знамо да ће ДС бити веома далеко од могућег прављења Владе. Ово нарочито због тога, што ако они буду у кампањи успешни, онда ЛДП не прелази цензус.

Ако ДС не реагује на последње у низу политичких егзибиција, неаргументованих тврдњи и најприземнијих политикантских флоскула, онда се може извући сасвим очекиван закључак да се ДС слаже са оваквим тврдњама својих садашњих и будућих политичких савезника.

У овом случају – сем ако не мислимо да је Масов испад био „ненамеран“ или нека врста „фројдовске омашке“ – Немачка је започела политички обрачун са Руском Федерацијом на тлу Србије. И прилично сам сигурна да ово није једини чин у том правцу.