Ipak, umesto da „eksplodiraju“ na ovim izborima, umesto da jednom agresivnom kampanjom podsete koliko su suštinski u svemu bili u pravu, a koliko su stranke vlasti duboko grešile (i koliko sada duboko greše), deessesovci su vodili neambicioznu, mlaku i dosadnu izbornu kampanju.

Izgledom, ali i verbalnom i neverbalnom komunikacijom dosta podseća na Slobodana Miloševića, a njegovi govori na predizbornim skupovima u Nišu, Subotici i Beogradu imaju dosta sličnosti.

Kako to da pečatovsko-vidovnjačka artiljerija nije posumnjala da su, na primer, Dveri „projekat smišljen u zapadnim kuhinjama da potopi, ili makar ugrozi Koštunicu i radikale“, a da ima i podršku demokrata zbog nade da će tako, eventualno, smanjiti SNS za nekoliko procenata?

Ne znam koliko je uopšte potrebno objašnjavati poreklo ove tačke, ako znamo da skoro sve medije u Srbiji ili poseduje, ili kontroliše strani kapital.

Vesni Rakić-Vodinelić je preostalo da bude gnevna na RIK, a da Upravni sud proglasi nedovoljno treznim jer se „tek razbudio iz reformskog mamurluka“. Biće da državne institucije još nisu sasvim glajšaltovane  po recepturi „gvozdene metle“.

Do urušavanja će pre ili kasnije morati da dođe, jer ogroman broj mladih danas želi da postane deo birokratskog i/ili bezbedonosnog aparata države, a vlast se trudi da te apetite ispuni stvaranjem svakakvih državnih organa i agencija.

NOPO bi trebalo, po meni, da ima ideologiju koja će okupiti sve one koji su odlučni da se bore za takav sistem društvenih odnosa u čijem je centru čovek, a potom država i nacija, a ne profit. To mora da bude sistem koji će biti rezistentan na korupciju, u kome će biti sigurni svi građani, a ne samo oni koji plaćaju privatno obezbeđenje.

Šta, dakle, ostaje istinski patriotski orijentisanom građaninu Srbije na predstojećim izborima? Postoje alternative: Dveri i lista NOPO, za koje se može reći da su dosledni svojim ciljevima iako su praktično marginalizovani u sredstvima javnog informisanja.

Negativan imidž Srbije ipak nije uticao na posetu bivšeg gradonačelnika Njujorka "Njujorku Balkana". Iako su komentari njegove posete u Srbiji pretežno emotivni, Đulijani je u Beogradu, svakako našao svoj interes.