I došao tako, čio & mio, T. P. u "Utisak", na B92 – teritoriju davno oslobođenu – kad tamo, osim pomenutog Đ. V., i neki gledaoci koji uzeše sebi za pravo da Teofilu odgovore na njegov način.

Novi ministar odbrane Aleksandar Vučić već je za nepunih dva meseca za Vojsku Srbije učinio daleko više nego njegov prethodnik Dragan Šutanovac za šest godina od kako je bio na mestu ministra odbrane. Vojni kontakti i saradnja sa Rusijom su bili najblaže rečeno mlaki i čisto formalni.

Đurđev i Parović nisu ni bolji ni gori nego pre par meseci, i sada je očigledno da su napadi na njih kao i isključenje iz pokreta, te kampanja koja je pokrenuta i koja traje, u bliskoj korelaciji sa pokušajem očuvanja postojeće strukture u novosadskoj vlasti.

Licemerno i isprazno zvuče izjave o potrebi očuvanja jedinstva stranke i pozivanje na unutarstranačke debate kojih odavno nema. Isto važi za analize koje se u DS tako intenzivno sprovode a da ih pri tom niko do sada nije ni omirisao ni video.

Pred predsednikom Nikolićem je težak put i on, nažalost, nema gotovo nikakvu šansu da ostane upamćen u istoriji po velikim postignućima. On može samo da građanima Srbije pokaže da se u politici može biti elementarno iskren i pošten, da se ne sme potcenjivati njihov razum.

Kada je u pitanju Novi Sad, LSV ne zadovoljava naše, ali i interesovanje međunarodne zajednice, kojoj je upućen apel koji, nesumnjivo, predstavlja “internacionalizaciju” čim se traži uplitanje stranog faktora u prostor odlučivanja nosioca suvereniteta u Republici Srbiji.

Glavna Ivicina šansa za izbavljenje iz mišolovke u kojoj je samo sebe uterao jeste eventualni frontalni sukob između Nikolića i Vučića, ili, pak, buran razvod između Tadića i Đilasa.

Beznađe rađa nadu, kao što uljgendioksid u atmosferi nije uzrok samo mračnim pseudonaučnim planetarnim prognozama, nego i rastu drveća u savanama koje ga pretvaraju u kiseonik.

Hvala ti, Borise, što si bio dovoljno sposoban, politički talentovan i dovoljno dosledan u pravljenju kompromisa da postaneš predsednik Srbije po Miloševićevom ustavu i tako prekineš institucionalni vakuum koji je našu državu činio neozbiljnom.

Na prvenstvu Evrope u Poljskoj i Ukrajini, završenom prvog jula, ove godine, gledali smo reprezentativce zemalja učesnica, među kojima je bilo i dosta crnoputih igrača, pristiglih i sa drugih kontinenata i  sa naknadno stečenim državljanstvom.