Ova njena "neopredeljenost" je u stvari pasivno služenje, istok se ne "izliva" u nju i ne "dolazi" blizu zapadu preko nje, zapad je ne prihvata već koristi njenu želju da mu se približi zbog kontrole i za održavanje željene distance prema onome što je "iza" Srbije.

Ali zahtev da homoseksualci imaju prioritet pred policijom i sudovima u odnosu na sve ostale nema nikakve veze sa pravdom i ravnopravnošću, nego je želja za privilegijama, i izraz diskriminacije prema drugima. Jer, na osnovu čega bi oni trebalo da imaju prioritet?!

Razlog je vrlo jednostavan, jer se radi o ogoljenom voluntarizmu koji počiva na volji jednog politički moćnog čoveka a ne na sistemskkom i trajnom rešavanju određenog društvenog problema.

Srbija je bolesnik na izdisaju, ali njena javnost, začudo, ne navija za obolelog, nego za zarazu, koja je početkom godine metastazirala na premijerski položaj. Kada Srbiji odriče pravo na spasonosno lečenje, Vučiću se tapše.

Pluralizam u politici podrazumeva postojanje različitih stavova i mišljenja. Danas je Srbija na dobrom putu da se u njoj uspostavi pluralizam obožavanja Vučića. On je za sve i za svaku priliku i treba da ga vole i podržavaju svi.

Čini se da od "SPS"-a i "PS"-a, odnosno Dačića i Vulina, nema mizernijih stranaka i pojedinaca na našoj političkoj sceni, sa manjim stepenom časti, dostojanstva i samopoštovanja. Ovi srpski "socijalisti" su uveliko dotakli svoje političko i moralno dno.

Predstavljati tip vlasništva kao glavni faktor koji utiče na uspešnost polovanja nekog preduzeća je čista ideologija, i kao takva će i završiti, kao i uvek u istoriji do sada: na nekom đubrištu! Nekada su se oni koji vode našu državu kleli kako je najbolji vid vlasništva državni.

Neuvođenje sankcija Rusiji neće imati nikakve negativne posledice za odnose sa drugim državama a EU integracije – to je duga priča sa neizvesnim ishodom, koju će druga strana rastezati u nedogled. Skorog primanja biti neće a niko ne zna šta će se događati u sledećem periodu. Očito dolaze vrlo turbulentna vremena.

Na početku pisma premijer se osvrće na srpsku kolektivnu psihologiju. Tu po ko zna koji put dolazi do izražaja Vučićeva sklonost ka bezrazložnoj patetici, samosažaljenju i samoviktimizaciji što je prednaprednjački sloj u njegovom političkom profilu koji je do sada poprimio groteskne razmere.

Vidimo šta i koga država i njen zakon zapravo štite. Da kapitalisti mogu da ostvaruju profit, to je rodno mesto i „tajna“ ovog Zakona o radu!