Три стотине и педесет година, за колико је моравска Србија робовала под Турцима, чувар њене идеје о државности и онда када државе више није било – била је Српска православна црква. Њени патријарси, владике и калуђери увек су били на челу народне борбе за слободу, па су зато у много примера вешани и дављени, сабљом сечени и набијани на колац.

Ова расправа у Народној скупштини показала је поразно стање нашег крхког парламентаризма који је у Србији сведен на привид и самим тим испражњен од правог значаја и доведен у апсолутно подређен однос према извршној власти.

Војислав Шешељ се, исто тако добровољно пријавио у Хашки притвор, одакле су такође постојала редовна телевизијска укључења, али знатно ређа од оног у којима су гостовале Станија и Сораја! Такође, и Шешељ је повремено покушавао уз досетке да покаже јавности ко је главни у Хашком суду, и да га победи! 

Морално бреме је далеко теже и опасније. Народ се осећа превареним, пониженим, опљачканим и постиђеним, али још нема довољно покајања и гнева због равнодушности са којом су примљени 5. октобар 2000. и Видовдан 2001. и њихове последице.

Американци су спремни да ратују против Русије, до последњег Украјинца. Украјина је инструмент Америке и запада, захваљујући издајничким режимима у Кијеву. Украјином влада пронацистичка опција, која своје упориште има на крајњем западу око Љвова и провинцијама, које с њим граниче.

Колико год се власти куну да неће признати Косово, они то делима чине, јер са документима на којима пише Република Косово Албанци слободно шетају Србијом, док Срби из Северне Митровице не могу да оду на литургију у Дечане са личном картом Србије.

Можда ће грађани Србије, обелодављивањем свих детаља плана, наћи за сходно да спонтаним огромним скупом у Београду подрже тај план, и затраже од читавог света, да баш наш премијер одлучно на себе преузме терет с Економског опоравка читавог света, ако тај исти свет, већ у старту хоће јединствено да подржи генијални српски план?!

И 28. септембра 2014 премијеров брат се нашао у средишту медијске пажње. Током београдске Параде поноса он је после неспоразума са полицијом која је чувала наше поносне грађане и њихове госте, премлаћен, док су и његова два службена пратиоца била изложена малтретирању.

О суверенитету наше државе више се и не може говорити али морамо сачувати национални интегритет и самопоштовање јер то је основна претпоставка да не пристанемо на овакав лицемеран и понижавајући однос међународне заједнице.

Њихов највећи страх је од критике Вучића „са десна“ односно са српског становишта. Притисцима и тоталном контролом медија Вучић се побринуо да једина критика која евентуално сме бити упућена њему буде од људи из евро-реформског табора, који су му у суштини истомишљеници.