Напредњаци, а пре њих демократе, повезали су своје стратешко опредељење за ЕУ са новчаником. Успели су да грађани поверују да ће им евроинтеграције напунити буђелар. Исто морају да ураде и суверенисти, ако хоће да имају изборни успех.

Ова њена "неопредељеност" је у ствари пасивно служење, исток се не "излива" у њу и не "долази" близу западу преко ње, запад је не прихвата већ користи њену жељу да му се приближи због контроле и за одржавање жељене дистанце према ономе што је "иза" Србије.

Али захтев да хомосексуалци имају приоритет пред полицијом и судовима у односу на све остале нема никакве везе са правдом и равноправношћу, него је жеља за привилегијама, и израз дискриминације према другима. Јер, на основу чега би они требало да имају приоритет?!

Разлог је врло једноставан, јер се ради о огољеном волунтаризму који почива на вољи једног политички моћног човека а не на системскком и трајном решавању одређеног друштвеног проблема.

Србија је болесник на издисају, али њена јавност, зачудо, не навија за оболелог, него за заразу, која је почетком године метастазирала на премијерски положај. Када Србији одриче право на спасоносно лечење, Вучићу се тапше.

Плурализам у политици подразумева постојање различитих ставова и мишљења. Данас је Србија на добром путу да се у њој успостави плурализам обожавања Вучића. Он је за све и за сваку прилику и треба да га воле и подржавају сви.

Чини се да од "СПС"-а и "ПС"-а, односно Дачића и Вулина, нема мизернијих странака и појединаца на нашој политичкој сцени, са мањим степеном части, достојанства и самопоштовања. Ови српски "социјалисти" су увелико дотакли своје политичко и морално дно.

Представљати тип власништва као главни фактор који утиче на успешност половања неког предузећа је чиста идеологија, и као таква ће и завршити, као и увек у историји до сада: на неком ђубришту! Некада су се они који воде нашу државу клели како је најбољи вид власништва државни.

Неувођење санкција Русији неће имати никакве негативне последице за односе са другим државама а ЕУ интеграције – то је дуга прича са неизвесним исходом, коју ће друга страна растезати у недоглед. Скорог примања бити неће а нико не зна шта ће се догађати у следећем периоду. Очито долазе врло турбулентна времена.

На почетку писма премијер се осврће на српску колективну психологију. Ту по ко зна који пут долази до изражаја Вучићева склоност ка безразложној патетици, самосажаљењу и самовиктимизацији што је преднапредњачки слој у његовом политичком профилу који је до сада попримио гротескне размере.