Polemike | |||
Nova afera na Filozofskom - ko (ne) ispunjava kriterijume i ko neće u penziju? |
sreda, 29. mart 2023. | |
Milenko Vasović: Bivši dekan Filozofskog fakulteta ne želi u penziju Profesor Živan Lazović, nekadašnji prvi čovek Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivši prorektor Univerziteta u Beogradu ne zna kakav će status imati sledećeg septembra kada stiče uslov za penziju. Odeljenje za filozofiju podnelo je zahtev Kadrovskoj komisiji da se njihovom kolegi produži radni odnos na dve godine, međutim, ova ideja bi mogla da bude razlog za novi slučaj na ovoj visokoškolskoj ustanovi. Sa ovim predlogom se ne slažu sve kolege, a dvojica profesora, Duško Prelević i Nebojša Grubor su, svako za sebe, uputili dopise Kadrovskoj komisiji u kojima su taksativno naveli razloge zbog kojih nekadašnjem dekanu ne treba pružiti takvu priliku. U dopisima Prelevića i Grubora osporena je stručnost profesora Lazovića, a navedeni su i primeri koji su na ivici akademskog ponašanja. Nebojša Grubor u svojoj analizi ocenjuje da Živojin Lazović ne ispunjava ni minimum kriterijuma koje predviđa Statut Filozofskog fakulteta. On je naveo i primere, uz konstataciju da od šest uslova „vezanih za rezultate u naučnom radu“ Lazović ne ispunjava četiri. Da bi se redovnom profesoru produžio radni odnos prema Satutu fakulteta potrebno je, pored ostalog, da je kandidat u međuvremenu (od izbora u prethodno zvanje) ostvario rezultate u naučnom radu. Profesor Grubor, na primer, skreće pažnju da knjiga „Problem filozofskog skepticizma“ ne može biti kvalifikovana kao naučni rad, jer je već vrednovana 2012. kada je Lazović biran u zvanje redovnog profesora. Za Grubora je, između ostalog, problematično i vrednovanje rada „Čemu prikrivanje istorije srpske filozofije“ jer taj tekst nije štampan u časopisu Teorija, već posebno, mimo znanja redakcije, pa onda pridodat časopisu kao separat. A to nije uobičajena praksa za objavljivanje naučnih radova. Istim separatom odnosno naslovom („Čemu prikrivanje istorije srpske filozofije“) bavio se i profesor Prelević. On ocenjuje da je to kritički osvrt na knjigu profesora Slobodana Žunjića („Istorija srpske filozofije“) i da ne može biti tretiran kao naučni rad.
Kao ilustraciju o kakvom tematu se radilo, a da bi dočarao ambijent u kome je Lazovićev tekst nastao Prelević navodi i naslov osvrta jednog drugog profesora, Jovana Aranđelovića: „Kako je neznalica oklevetala Odeljenje za filozofiju“. Za bolje razumevanje valja znati da se čitava priča oko knjige „Istorija srpske filozofije“ događala 2015. odnosno u vreme kada je, sada već pokojni, Žunjić bio kandidat za dopisnog člana SANU, a Lazović prorektor BU. Slučajno ili ne, Žunjić nije izabran. Oni koji se sećaju tog vremena možda pamte i debate i polemike na ovu temu, a ako žele da se podsete mogu na Internetu pronaći tekst „Inkviziciona hajka na profesora Žunjića“ (Dragan Pavlović). Dalje, profesor Prelević ocenjuje da Živan Lazović ne ispunjava nijedan uslov predviđen Statutom da bi mu se produžio radni odnos i dodaje da je nerealno čekivati da bi ti uslovi u skorije vreme mogli biti ispunjeni. Do konačnog raspleta, dok profesor Lazović ne sazna da li će u septembru u penziju valja još dodati da je Kadrovska komisija fakulteta vratila predlog Odeljenju za filozofiju – da predlagači još jednom odvagaju. Možda nisu znali za neodstatke na koje ukazuju Grubor i Prelević. Živan Lazović: Tabloidni tekst Živan Lazović, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, reagovao je na tekst pod nazivom "Bivši dekan Filozofskog fakulteta ne želi u penziju", objavljen na portalu Nova.rs. Reagovanje Živana Lazovića prenosimo u celosti. „U rubrici DRUŠTVO 06. mar 2023 u 16.04 kolumnista Milenko Vasović objavio je tabloidni tekst pod naslovom “Bivši dekan Filozofskog fakulteta ne želi u penziju” nedostojan profila portala nova.rs i novinarske struke. U tom tekstu je na krajnje neprofesionalan način, bez prethodne provere, iznet niz flagrantnih neistina na moj račun. Gospodin Vasović uopšte nije našao za shodno da se upozna sa zakonskim uslovima i procedurom produženja radnog odnosa na univezitetu, već se u potpunosti oslonio na dezinformacije koje su mu pružili profesori Nebojša Grubor i Duško Prelević i, uz brojne pogreške, začinio ih svojim tendencioznim komentarima. Na sednici održanoj 09.02.2023. Odeljenje za filozofiju je više nego ubedljivom većinom glasova (ne treba posebno ni pominjati da su jedino profesori Grubor i Prelević bili protiv) usvojilo predlog o produženju mog radnog odnosa, izabralo komisiju koja je konstatovala da ispunjavam uslove i, u skladu sa utvrđenom procedurom, taj predlog prosledila fakultetskoj kadrovskoj komisiji na izjašnjavanje. Svako ko želi može da dobije na uvid formular iz kojeg se vidi da zadovoljavam sve zakonom predviđene uslove, uključujući i neophodan broj radova odgovarajućih kategorija. Potpuno je netačna i tendenciozna tvrdnja gospodina Vasovića da je kadrovska komisija predlog vratila Odeljenju na ponovno razmatranje; pošto su joj nekoliko dana pre sednice profesori Grubor i Prelević dostavili primedbe, ona je samo odložila izjašnjavanje za narednu sednicu kako bi pružila priliku članovima odeljenske komisije i samom kandidatu da na te primedbe odgovore.
U formularu se navode svi radovi koje sam objavio od izbora u zvanje redovnog profesora (2012), pa je to jedini razlog zašto je pomenuto drugo izdanje monografije Problem filozofskog skepticizma, iz 2017. godine. U tu rubriku je uključena i moja nova knjiga Jezik, kontekst i znanje (COBISS.SR-ID 107965193), sa kojom ispunjavam jedan od minimalnih uslova za produženje radnog odnosa. O profesionalnom moralu gospodina Vasovića rečito svedoči činjenica da on moju novu knjigu uopšte nije pomenuo. Slično ovome, moj osvrt “Čemu prekrajanje (a ne “prikrivanje”, kako pogrešno stoji u Vasovićevom tekstu) istorije srpske filozofije?” nije u formularu prosleđenom kadrovskoj komisiji kategorizovan kao naučni rad, već upravo onako kako to predviđaju uputstva resornog ministarstva, kao kritički osvrt (M27). Zašto Vgospdoin Vasović i ovde izvrće stvari? Sa žaljenjem moram da konstatujem da tabloidni tekst gospodina Vasovića, prepun očiglednih neistina čije se objavljivanje kosi sa elementarnom novinarskom etikom, ne dovodi u pitanje samo moj lični integritet, već i ugled Odeljenja za filozofiju, koje je – budući da ispunjavam sve za to predviđene zakonske i statutarne uslove – predložilo da mi se produži radni odnos“, zaključuje se u reagovanju. Duško Prelević: Ne može se pamflet protiv pokojnog profesora Slobodana Žueića predstavljati kao "originalni naučni rad" Duško Prelević , redovni profesor Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, reagovao je teskt objavljen na portalu Nova.rs. Njegovo reagovanje prenosimo u celosti: „U svom reagovanju na tekst kolumniste Milenka Vasovića (u rubrici “Društvo”, 7. mart 2023. godine u 14:38), profesor Živan Lazović je napisao kako se gospodin Vasović oslonio na dezinformacije koje smo mu navodno profesor Nebojša Grubor i ja pružili u vezi s njegovom neispunjenošću uslova za produženje radnog odnosa nakon 65 godina na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Time je on sam izneo dezinformaciju, pošto direktne komunikacije između mene i gospodina Vasovića nije bilo, već je, po svoj prilici, savesni novinar izneo samo neke od tvrdnji koje se mogu naći u javno dostupnim (arhiviranim) dopisima, a koji su po ovom pitanju bili upućeni Kadrovskoj komisiji na razmatranje. Štaviše, Ž. L. nas je ekskluzivno obavestio (istina, s potpuno drugačijom namerom) da smo profesor Grubor i ja bili u pravu kada smo izneli stav da njegov tekst „Čemu prekrajanje istorije srpske filozofije“ ne treba vrednovati kao originalni naučni rad. Lepo je od kolege saznati takvu vest iz novina, kada je već teško doći do nje redovnim putem na radnom mestu. Ipak, Ž. L. je propustio da kaže da se time njegov tekst ne može koristiti u prilog ispunjenosti minimalnih uslova za produženje radnog odnosa, već da se u najboljem slučaju može navesti kao jedan od (ne malog broja) razloga neispunjenosti uslova iz člana 162. Statuta Filozofskog fakulteta u Beogradu. U vezi s tim, gospodin Vasović je istakao u svojoj kolumni moguću vezu između separata domaćeg časopisa Theoria i uloge Ž. L. u otežavanju kandidature pokojnog profesora i kolege Slobodana Žunjića u SANU. Kada je reč o odsustvu značajnog naučnog doprinosa Ž. L. od poslednjeg izbora u zvanje, dovoljno je pomenuti da, verovali ili ne, on 8 godina (negde od polovine 2012. godine do negde pred kraj 2020. godine) nije objavio nijedan tekst u filozofskom časopisu (makar i najniže rangiranom) koji ima oznaku “originalni naučni rad“. Umesto toga, Ž. L. je naglo, na veštački i usiljeni način predstavio u poslednjih sedam meseci, radi vannaučnog cilja (produženja radnog odnosa), da ima odgovarajuće tekstove. Usled takvog postupanja, pokazalo se, što je i suština mog prigovora koji sam uputio Kadrovskoj komisiji, da njegov učinak ne odgovara zahtevanoj kategorizaciji. Sve to mu, pak, nije smetalo da bude rukovodilac naučnog projekta koji je finansiralo resorno ministarstvo, da se nametne za ulogu prorektora Beogradskog univerziteta, a malo zatim i upravnika Instituta za filozofiju. Nedostatak teksta u inostranom međunarodnom časopisu profesor Lazović je pokušao da zameni konferencijskim (i time pogrešno kategorisanim) tekstom objavljenim u zborniku 2014. godine („Cartesian Scepticism“), pri čemu je tekst pod istim naslovom na srpskom („Kartezijanski skepticizam“) objavio 1996. godine u časopisu Theoria, tako da se ovde stiče utisak da se „ista roba dva puta prodaje“. Dva rada sa domaćih konferencija pokušavaju se zameniti autorizovanim transkriptima sa jednog istog skupa (tako ih kvalifikuje sam priređivač zbornika u kome su objavljeni). Novu knjigu, koju je u svom reagovanju Ž. L. pomenuo, nije nam dostavio na uvid uoči glasanja na odeljenskoj sednici, kao uostalom ni najavljeni koautorski tekst u jednom domaćem časopisu. Štaviše, Ž. L. nam uoči februarske odeljenske sednice nije dostavio nijedan svoj tekst na uvid, potvrdu o učešću na domaćoj ili međunarodnoj konferenciji (ili knjigu apstrakata), potvrdu o objavljivanju, i slično, što već samo po sebi odudara od uobičajene akademske prakse. To su samo neke od teza koje se u mom javno dostupnom (arhiviranom) dopisu Kadrovskoj komisiji u vezi s ovim slučajem mogu naći.
Umesto toga, Ž. L. naše dopise koje smo uputili Kadrovskoj komisiji želi da omalovaži tvrdnjom da smo samo profesor Grubor i ja glasali protiv predloga Odeljenja za filozofiju da mu se produži radni odnos. Prećutao je da se ovde za usvajanje odluke računaju samo glasovi „za“ od ukupnog broja članova Odeljenja, te da od 9 redovnih profesora sa Odeljenja za filozofiju (ako njega izuzmemo), nas 5 nije svojim glasom podržalo taj predlog. Takođe je mogao da pomene da u poslednje vreme nemali broj predloga sa Odeljenja za filozofiju nije bivao usvojen na višim instancama, što može biti pokazatelj situacije na Odeljenju, na kome se odluke neretko donose pukim preglasavanjem. Inače, nije bilo ni glasanja, a kamoli preglasavanja na Odeljenju o inicijativi da se pomenuti predlog o produženju radnog odnosa vrati na izjašnjavanje tom istom Odeljenju. Ali nadam se da je već iz ovoga široj javnosti jasno da pitanje o neispunjenosti uslova profesora Lazovića nije stvar sitnog detalja, već da je sistemske prirode. Sama činjenica da se o tom predlogu još uvek raspravlja pokazuje da nauka još uvek nije odnela prevagu nad politikom Odeljenja za filozofiju. Očekujemo da će se uskoro, bar u ovom slučaju, do kraja marta to i desiti. Kakogod, može se postaviti pitanje s početka ovog teksta: ko ovde dezinformiše?“, zaključuje se u reagovanju. (Nova.rs) |