Na nedavno održanom zasedanju filozofske škole Felix Romuliana u Zaječaru, mladi i talentovani teoretičar Rastislav Dinić izneo je određene kritičke primedbe na moje poglede na liberalizam.

Pet miliona ljudi gledalo je ulazak na farmu, iščekujući da vidi ko će se to sledeća dva meseca dobrovoljno baviti onim od čega većina stanovnika Srbije čeka prvu priliku da pobegne glavom bez obzira.

Medijska globalizacija, suprotno očekivanjima, deluje više u smeru približavanja arapskog sveta vrednostima Zapada, nego što potvrđuje njegovu izvornost i autentičnost.

Paradoks je očigledan: nikada u Srbiji nije bilo više novinarskih fakulteta, kurseva, škola ili udruženja, i nikada novinarska profesija nije bila tako devalvirana, potcenjena i obeščašćena!

Već drugi put me gospodin Ivan Klajn kiti nekim počasnim osobinama. Prvi put udelio mi je lepa zvanja šoviniste i lokaliste (zaboravivši, doduše, rasizam i antisemitizam). Sada je od toga, izgleda, odustao i tvrdi, biranim profesorskim rečima kako samo on to ume, da sam sumanut i lud.

Ako neko u zemlji Srbiji ne može da napravi gledljiv sitkom onda je već vreme da se kolektivno zabrinemo za srpsku i beogradsku urbanu kulturu. Serija "Ono kao ljubav" nije uspela da kod mene izazove ono kao smeh, već ovo kao pitanje: zbog čega je nacionalni servis odobrio i finansirao takav kao projekat?

Homofili su postali mašinerija uvek istih finansijskih slepih rotacija, iako su nekada mislili da su svest o ljudskoj slobodi i različitosti. Oni su danas deo pijačne trgovine, a njihove seksualne potrebe bačene su na veliko globalno tržište.

U procesu mikroskopizacije sveta blog ima značajnu ulogu budući da kao izrazito subjektivni način izražavanja podrazumeva atomizirani pogled na svet. Bilo da je blog pisan kao komentar događaja ili kao svedočanstvo, on je uvek parcijalan.

Ovaj vrlo skraćeni kurs kulture koja sebe naziva ekološkom kaže da je sa društvom završeno i da se prelazi u postdruštvo. To novo društvo je postindustrijsko, post-tehnološko, post-proizvodno i post-biološko. Prelaz je nužan, jer je čovek umislio da su prirodni resursi neiscrpivi.

Postojeći konflikti postglobalnog doba premeštaju se u medijsku sferu, čime se utemeljuju u „umu“ koji sebe jedino tehnički raspoznaje, odnosno finansijski realizuje, kao svojevrsna „teodiceja kreativnosti“.