Svako ko se ponešto razume u politiku prozreće da je ovakva medijska centifuga retko plod istraživačkog novinarstva te da “otrovna strela“ nije namenjena  samo ambasadorki Tomić, već i njenom šefu, ministru Jeremiću.

Knjiga Biljane Živković nas uči da duhovni provincijalizam nije stvar prošlosti i da je slobodna misao prva žrtva ideologije – čak i one „progresivne“. Biti palanka to nije pitanje geografije već misaone okoštalosti.

Kao što smo videli u slučaju Bulevara, sami po sebi mediji nisu ništa drugo do psihološko-propagandni kompleti u interesu povezanih lica. Bojim se da je to stanje nepovratno, što znači da bi trebalo razmišljati o novim medijima.

Hiperseksualizacija se danas često slavi kao znak oslobađanja ženskog roda. Da li je seksualno samopouzdanje jedino što današnje devojke smatraju važnim i da li je identitet seksualnog objekta jedino na šta se svodi savremeni pojam ostvarene žene?

U SAD, više žena nego muškaraca ima posao. Biro za statistiku rada prognozirao je za koje vrste poslova je najviše verovatno da će u sledećoj deceniji prosperirati. U 10 od 15 najbolje kotiranih kategorija, žene čine dve trećine zaposlenih.

U ključnim istorijskim momentima "lov na nemani" predstavljao je glavni pokretač američkog intervencionizma. Uz pomoć njega se kroz moralistički sentiment pridobijalo javno mnjenje da izađe iz izolacionističke letargije.

O princezi Mariji Jelisaveti Karađorđević-Jusupov, njenom životu i delima nikada ništa nisam čuo, što je nesumnjivo bio moj veliki propust, pa se ovim trudim da ga nadoknadim – a ona još je od 2000. g. i živela u Beogradu!

Nas i ne doživljavaju kao ličnosti, nego kao kolektivitet. Jer, niko i ne želi da vlada pojedincem, nego celinom, a upravo toj celini valja ispirati mozak, jer kako će se vladati? I to se mora raditi svakodnevno, a posebno o praznicima.

Najveće Kinsijevo otkriće je bilo da je 37 odsto muškaraca imalo bar jedno homoseksualno iskustvo. Homoseksualnu želju je osećalo 13 odsto, ali nije preduzelo ništa da je ostvari.“ Akademski građani koji ovo čitate i učite, vreme je da se upitate, ukoliko niste član „Kvirije“, da li ste normalni.

Zbilja, dokle će on tako? Zašto je, dođavola, tako ponosan? Ne znam da li je ovde reč o nekoj misterioznoj politici, ali znam da Kovač piše katastrofalno, i da to našu književnu javnost uopšte ne uznemirava. Ona, naime, čita kao što je napisano. I tačka.