Замислимо човека који друге људе карактерише као “националистичке јуришнике”, а који, када му се скрене пажња да је управо он јуришник једног  шовинистичког “лидера” одговара како је већ извесно време независни посланик!? Што ће рећи да већ годину-две није јуришник!?

То што Јапанци користе чак четири писма за свој језик, није никаква „предност“ коришћења вишеазбучја. Они у истом тексту употребљавају до четири писма, према потреби, јер су на то принуђени из нужде и невоље.

Сигурно је да има људи који не воле Мирка Ковача. Али, откуд претпоставка да су ти људи жалосни због његовог излечења? Могу да кажем да Мирка Ковача, баш као ни Филипа Давида, нити волим нити мрзим. Али им желим свако добро.

Женску манипулативност препоручује и књига „Мушкарци су као рибе” (2008). То је један у низу женских „риболовачких” приручника. Да не буде неизвесности у погледу садржаја књиге побринуо се поднаслов: „Шта свака жена треба да зна о пецању мушкараца”. 

Интересантно је да многи образовани људи, у пуној мери увиђају проблем, али резигнирано констатују да је, с једне стране, накарадни термин „јавно здравље“ већ озваничен, а да у друштву у коме су могуће разне „Луке Београд“, ни за какав ангажман нема наде.

Хрвати своје институције по правилу именују тако што на прво место стављају поименичени придев „Хрватски”. Срби своје институције по правилу именују тако да се у њима не појављује национално име. А када се и појављује то је обично тако што се на крају назива институције ставља назив државе у генитиву („Србије”).

Посматрајући босански рат из београдске, кругодвојкашке перспективе, другосрбијанци су главна сазнања о том рату стекли из сумњивих и политизованих хашких оптужница, што им је било довољно да донесу коначан суд, евидентирају геноцид и припишу га Србима.

Е, нећете, ви Романи/Од вас Хрват језик брани/Питање је препаметно/Шта народско а шта етно.

Да ли смо заиста постали толико изоловани од своје средине да нам треба масовна анонимна публика да поделимо најинтимније тајне? Шта тиме исказујемо? Хоће ли бол проћи тиме или ће се радост увећати? Да ли смо постали approval junkie и да ли очајнички патимо за тим Масловљевим мотивом одобравања?

Лична ситуација убице је оно што много више интересује просечног Американца, а тај је морбидни интерес управо оно што одговара погледима НРА. Прва жртва убице је била његова мајка, а управо она је годинама поседовала неколико комада озбиљног оружја.