Odluka političkog komiteta Saveta Evrope da „Kosovo“ primi u ovu organizaciju predstavlja kulminaciju antidržavne i antiustavne politike Aleksandra Vučića

Odluka političkog komiteta Saveta Evrope da samoproglašenu republiku Kosovo primi u ovu organizaciju predstavlja kulminaciju antidržavne, antisrpske i antiustavne politike diktatorskog režima Aleksandra Vučića.

Sve je krenulo od 2013. godine kada je politički dvojac Stanlija i Olija u liku Aleksandra Vučića i Ivice Dačića prihvatio Briselski sporazum. Tim sporazumom su demontirane instutucije srpske države u južnoj srpskoj pokrajini sasvim dragovoljno kao što su policija, sudstvo, civilna zaštita, energetika, telekomunikacije... Ono što NATO pakt bombama nije uradio naprednjačko-radikalsko-dačićevski režim je to u miru predao. Razlog tome je gola vlast i blagodeti koje iz nje proizilaze a to su pljačka naroda i lično bogaćenje.

Setimo se tada da je Aleksandar Vučić pozvao srpske sudije koje su prethodo položile zakletvu na Ustav Republike Srbije da ponovo polože zakletvu ali ovog puta kao sudije samoproglašene republike Kosovo i na njihov separatistički ustav.

Prihvatanje Francusko-nemačkog predloga obavljeno je pred širokim auditorijom kako u Breselu tako i u Ohridu pred visokim predstavnikom za evropsku politiku Žozefom Boreljom. U tački dva Francusko-nemačkog predloga stoji da Srbija prihvata teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost svoje južne pokrajine. A u tački četiri stoji da Srbija neće ometati prijem Kosova u razne međunarodne institucije i organizacije

Sve se to nastavilo sa Vašingtonskim sporazumom a onda je kruna naišla prihvatanjem Francusko-nemačkog predloga od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Taj sporazum koji je u suštini Išingerov plan i koji u stvarnosti znači model dve nemačke Aleksandar Vučić je privhatio u Briselu a kasnije se u Ohridu obavezao da će da ga sprovede. Prihvatanje Francusko-nemačkog predloga obavljeno je pred širokim auditorijom kako u Breselu tako i u Ohridu pred visokim predstavnikom za evropsku politiku Žozefom Boreljom. U tački dva Francusko-nemačkog predloga stoji da Srbija prihvata teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost svoje južne pokrajine. A u tački četiri stoji da Srbija neće ometati prijem Kosova u razne međunarodne institucije i organizacije. U istom sporazumu stoji da će Srbija da omogući slobodu kretanja za separatističku tvorevinu zvanu republika Kosovo. Što je Aleksandar Vučić uoči Nove godine već odradio puštajući da vozila i stanovinici južne srpske pokrajine sa svojim separatističkim simbolima prolaze kroz teritoriju Republike Srbije.

Zato sadašnje cviljenje, kukanje, zapomaganje od strane predsednika Srbije je nešto što je već viđeno i što je tokom svake svoje izdaje on primenjivao. Kada je prihvatio Francusko-nemački predlog je javno na državnoj televiziji izjavio „pustite me da ih malo lažem, da ih malo varam“ a danas se žali da su ga oni slagali i prevarili. On zavodi narod kako bi Srbi na KiM rekli za Goleš planinu jer se on već ranije dogovorio o prihvatanju nezavisnosti Kosova i Metohije ali sada zbog građana Srbije u stilu Kalimera jada se i cvili. Izjava ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da je odluka političkog kominetat Saveta Evrope sramotna i skandalozna je tačna kao što je tačna i ranija izjava ovog političara da ko misli da je KiM Srbija neka uzme Ustav Srbije i neka ide u Prištinu. U istom tonu je govorio i njegov koalicioni paratner Aleksandar Vučić koji se mnogo puta oglašavao rečima da mi na KiM nemamo ništa, da nema Srba u Đakovici, Kačaniku, Mališevu, Suvoj Reci...

Ako stvrarno želi da odbrani Kosovo i Metohiju sadašnja vlast bi morala da poništi sporazume koje je sama prihvatila i ugorzila opstanak Srbije kao što su Briselski i Vašingtonski sporazum i Francusko-nemački predlog

Pisanija Vladimira Đukanovića poslanika i udarne pesenice Srpske napredne stranke parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je bacanje prašine u oči građanima Srbije jer se ona svodi po narodnoj „trla baba lan, da joj prođe dan“. Ako stvrarno želi da odbrani Kosovo i Metohiju sadašnja vlast bi morala da poništi sporazume koje je sama prihvatila i ugorzila opstanak Srbije kao što su Briselski i Vašingtonski sporazum i Francusko-nemački predlog. Na nesreću Srba ona to nikada neće da uradio jer je za sve vreme svoje vladavine Kosovo i Metohije služila Aleksandru Vučiću za političku trgovinu zarad golog opstanka na vlasti. Zato nikada nije ni donešena politička platforma za pregovore sa Prištinom jer bi ona ograničavala trgovinu Kosovom i Metohijom.

Sa ove distance čak su i događaju u Banjskoj koji prestavljaju vojni i politički debakl države Srbije fingirani. Trebalo je da se pokaže da je Srbija glavni faktor nestabilnosti i uzrok ratnih bubnjeva. Ovakva situacaija stvara dobar politički teren za prijem Kosova u parlementranu skupštinu NATO pakta što je već ovih dana i učinjeno.

U krajnjem slučaju kada se podvuče crta vladavine naprednjačko-radikalsko-dačićevske koalicije može da se konstatuje da su oni dali 17% teritorije Republike Srbije da bi opstali na vlasti. To je i nastavljeno, Srbija se suzila ali je zato bogatstvo braće Vučić Aleksandra i Andreja dostiglo neviđene razmere od nekoliko milijardi evra. Tačnu brojku saznaćemo kada oni budu sišli sa vlasti.

U krajnjem slučaju kada se podvuče crta vladavine naprednjačko-radikalsko-dačićevske koalicije može da se konstatuje da su oni dali 17% teritorije Republike Srbije da bi opstali na vlasti. To je i nastavljeno, Srbija se suzila ali je zato bogatstvo braće Vučić Aleksandra i Andreja dostiglo neviđene razmere od nekoliko milijardi evra. Tačnu brojku saznaćemo kada oni budu sišli sa vlasti

Priča da oni nikada neće dozvoliti ulazak „Kosova“ u Ujedinjene nacije je nesuvisla i potrošena jer od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića ništa više ne zavisi. O ulasku „Kosova“ u UN odlučuju drugi a ne Srbija.

Nažalost, u odbrani Kosova i Metohije nisu se mnogo proslavile ni ostale instutucije kao što su racimo Srpska akadaemija nauka i umetnosti i Srpska pravoslavna crkva. Predsednik SANU u dva mandata akademik Vladimir Kostić zdušno i žestoko se zalagao da Srbija prizna nezavisno Kosovo. Eparhija raško-prizrenska odnosno njen vladika Teodosije prihvatio je Briselski sporazum koji znači gašenje institucija srpske države na tom prostoru. Srpska pravoslavna crkva nikada do sada javno nije osudila Francusko-nemački predlog niti je reagovala na sve antidržavne, antiustavne i antisrpske korake predsednika Srbije. Čak naprotiv, dodelila mu je nagradu u vidu Ordena Svegoga Save što je totalni politički apsurd.

Imajći sve ovo u vidu sa ovakvom vlašću i pojedinim nacionalnim institucijama Kosovo i Metohiju nismo mogli da odbranimo. Ovo vreme, kada se bude pisala istorija srpske države, će biti upisano crnim slovima jer ovako nešto nikada se u istoriji srpskog naroda nije dešavalo. Ipak, kao što je nekada govorio Nikola Pašić spasa nam nema ali propasti nećemo.

Kosovska Mitrovica

28.03.2024. godine