Izveštaj Aleksandra Vučića Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavlja vrhunac njegovog političkog licemerja, defetizma i podmuklog proalbanskog delovanja

Izveštaj predsednika Srbije Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavlja vrhunac političkog licemerja, defetizma i podmuklog proalbanskog delovanja Aleksandra Vučića.

Predsednik svoj izveštaj počinje konstatacijom da u južnoj srpskoj pokrajini nema Srba u sredinama kao što su Đakovica, Kačanik, Glogovac, Kosovo Polje pa stoga Srbija na Kosovu i Metohiji nema šta da traži. Za Kosovo Polje se izvinio jer su se iz tog mesta javili Srbi koji tamo žive pa su predsednika tako demantovali. Predsednik Srbije laže kada kaže da na KiM živi samo 95 hiljada Srba. Sama činjenica da popis nikada nije izvršen govori da nas predsednik obmanjuje. Podaci Eparhije raško-prizrenske govore da najmanje za trećinu ima više Srba na KiM. U isto vreme predsednik se ne libi da u Savetu bezbednosti UN broj Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini podigne na milion i osamsto hiljada. Čak i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, inače oranizacije koja preferira za nezavisnost samoproglašene republike Kosovo, govori da Albanaca u južnoj srpskoj pokrajni ima najviše do milion i dvesta hiljada. Realno, njihova brojka se kreće između 700 i 800 hiljada što i podaci sa parlamentarnih izbora potvrđuju.

Postavlja se pitanje zašto predsednik smanjuje broj Srba a povećava broj Albanaca? To radi zato da bi lakše predao i prodao južnu srpsku pokrajinu. Inače treba spomenuti da je najveći broj Srba doživeo egzodus u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića. Tada je otišlo više od 200 hiljada Srba. Zanimljivo je da tokom deset godina svoje vladavine problem interno raseljenih Srba Aleksandar Vučić nikada nije spomenuo. On i sada ne okleva da kaže da se Srbi i danas sele u toku njegove vladavine. Tom prilikom zaboravlja da uspeh zvanične državne politike Srbije je u tome da li se Srbi sele sa KiM ili ne. Ako se sele, onda je to neuspešna nacionalna politika. U nečemu se stavovi predsednika Srbije podudaraju sa platformom oslobodilačke vojske Kosova. Ona se ogleda u tome, da što je manje Srba lakše se pravi još jedna albanska država na Balkanu.

Po predsedniku Srbi na KiM su maloumni jer više vole da žive u odmrznutom konfliktu, tj. u nezavisnoj državi Kosovo nego po Ustavu Republike Srbije u svojoj državi

Predsednik u svom izveštaju još kaže da je 85% Srba na KiM protiv zamrznutog konflikta. Ne zna se ko je i kada vršio te ankete ali se zna da predsednik laže kao pas. Po predsedniku Srbi na KiM su maloumni jer više vole da žive u odmrznutom konfliktu, tj. u nezavisnoj državi Kosovo nego po Ustavu Republike Srbije u svojoj državi.

U želji da prikaže kako on i njegova vlastu pomažu Srbima na KiM on govori da se ta pomoć ogleda u 750 miliona evra koliko Srbija izdvaja u tu svrhu godišnje. Po predsedniku svaki Srbin na KiM, pa i onaj tek rođeni, dobija 80 hiljada evra godišnje. Iz brojke se vidi da predsednik opet laže. Taj novac na KiM među Srbima se nije pojavio. Ako je istina, najverovatnije da je završio u rukama Aleksandra Vučića i njegovih kriminalaca. Ako nije, što je možda izglednije, predsednik Srbije jezikom naduvavanja brojki želi da kaže građanima Srbije, ako se odreknemo južne srpske pokrajine ostaće nam 750 miliona evra. Pa zar to nije proalbanska politika?

U svom govoru predsednik kaže da on nema rešenje za Kosovo i Metohiju. Kakav idiotizam i koja politička budalaština. Deset godina vodi pregovore a ne zna kakvo je rešenje za KiM. Što je još apsurdnije ta njegova konstatacija je naišla na buran aplauz prisutnih narodnih poslanika. Naš narod bi rekao, prema svecu i tropar.

U želji da nam pokaže kako nikakva autonomija za Albance u južnoj srpskoj pokrajni u okviru Repbulike Srbije ne dolazi u obzir on kaže da nema Albanca koji je za autonomiju nego su svi za nezavisnu državu. Kakvo proalbansko stanovište. Pa zar neko pita deset miliona Katalonaca da li su za autonomiju ili državu u Španiji, ili Čečene u Rusiji, ili Korzikance u Francuskoj.

Krilatica Aleksandra Vučića godinama ponavljana „Ne dam Trepču, ne dam Gazivode“ pala je u vodu. I kao što je sve drugo predao i prepustio separatistima tako je i ovo bogatstvo i hidrosistem koji je Srbija svojim novcem izgradila predao okupatorima i secesionistima. Od izdajnika se drugo nije moglo ni očekivati

Čudno je da ovakva nacionalna politika u južnoj srpskoj pokrajini zadovoljava predsednika Srpskog pokreta Dveri. On kaže da je sa predsednikom Srbije po tom pitanju imao izuzetno ozbiljne i konstruktivne razgovore. Kakvi su oni mogli da budu ako predsednik kaže da nema rešenje za Kosovo i Metohiju. Boško Obradović izjavljuje još bizarnije da je Srpska napredna stranka političke stavove o KiM preuzela od Srpskog pokreta Dveri. Kako kad predsednik Srbije nema nikavo rešenje za problem južne srpske pokrajine?

Pre neki dan američko ministarstvo energetike poslalo je dopis Beogradu da su na osnovu Vašingtonskog sporazuma SAD spremne da preuzmu jezero Gazivode i hidrosistem Ibar-Lepenac. Krilatica Aleksandra Vučića godinama ponavljana „Ne dam Trepču, ne dam Gazivode“ pala je u vodu. I kao što je sve drugo predao i prepustio separatistima tako je i ovo bogatstvo i hidrosistem koji je Srbija svojim novcem izgradila predao okupatorima i secesionistima.

Od izdajnika se drugo nije moglo ni očekivati.  

 Kosovska Mitrovica