In memoriam Aleksandar Matanović – Odlazak najstarijeg šahovskog velemajstora na svetu

Legenda svetskog i jugoslovenskog šaha, Aleksandar Matanović preminuo je 9. avgusta 2023. godine u 94. godini života. Bio je posledenji živi član nekadašnje „velike trojke” jugoslovenskog šaha, zajedno sa Svetozarom Gligorićem i Borom Ivkovim.

Od maja 2022, posle smrti Jurija Averbaha, Matanović je bio najstariji velemajstor na svetu.

Aleksandar Matanović — Beka (93), rođen 23. maja 1930. u Beogradu, šahovski velemajstor bio je punih 68 godina (od 1955!), 11 puta član olimpijske reprezentacije Jugoslavije, od 1954. do 1978, odigrao 146 partija, osvojio 97,5 poena, dobio 61, remizirao 74 i izgubio 12 partija. Osvajač je devet olimpijskih medlja (pet srebrnih i četiri bronzane medalje), četvorostruku učesnik Međuzonskih turnira za prvenstvo sveta, tri puta prvak velike Jugoslavije (1962, 1969 i 1978), potpredsednik FIDE od 1990 do 1994, novinar i publicista, jedan od osnivača Šahovskog informatora.

Šahovski put

Šahovski velemajstor postao je 1955. dok je sedam godina kasnije u Skoplju, 1962. u deobi prvog mesta sa Dragoljubom Minićem, postao prvi put šampion velike Jugoslavije. Sledeću, drugu titulu čekao je sedam godina, da bi u Travniku 1969. postao dvostruki prvak države, a trostruki -1978. u Beogradu (podelivši prvo mesto sa Borom Ivkovim).

Svojevremeno, na insistiranje Svetozara Gligorića Aleksandar Matanović, praktično junior, ubačen je nacionalni seniorski tim Jugoslavije za Radio — telegrafski meč sa do tada “nepobedivom” reprezentacijom SAD. Na devetoj tabli, još kao omladinac, tukao poznatog američkog šahistu Pinkusa sa 2:0!

Na Olimpijadi 1956. godine, u Moskvi, Matanović je igrao na drugoj tabli bez poraza, sakupivši 11,5 od 16 bodova osvojivši dve srebrne medalje — ekipnu i ličnu.

Razmišljajući, o ovoj tužnoj vesti, iskreno, nisam znao — odakle da počnem?! Beku sam znao najmanje pola veka! Da li od tog doba da počnem ili od današnjih dana? Od današnjih!

Pre dvadesetak dana moj prijatelj, akademik i profesor dr Dragan Simeunović zamolio me je da se čujem sa Matanovićem i da ga zamolim da evocira svoja sećanja na akademika Mihaila Markovića, filozofa, kapetana, ali i šahovskog majstora!?

Odmah je prihvatio: ne zato što ga je zamolila SANU, ili ja, već zato što je izuzetno cenio Mihaila Pilju Markovića! Prigodna manifestacija održaće se uskoro, ali bez Aleksandra Matanovića…

Usput, često sam Beku sretao na ulici, ili u kultnom Šumatovcu (u društvu Vladislava Jovanovića, bivšeg ambasadora Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama i Živorada Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova Jugoslavije). Uvek pokretan, onako suvonjavog, stasitog, uspravnog i brzog hoda… I, nikad Vam na pamet ne bi palo da On za sobom ima devet decenija i kusur godina života!

Pisati o Matanoviću kao šahisti ne bi bilo potpuno osvetljavanje njegove ličnosti i dela. Četiri puta je vojevao na Međuzonskim turnirima, pretposlednjoj stepenici na putu za titulu prvaka sveta…Tri i po decenije bio je stameni državni reprezentativac na Šahovskoj olimpijadi, nezamenjiv u čuvenim mečevima SSSR-Jugoslavija, na prvenstvima Evrope… Ili, u Šahovskom informatoru, koji su Milivoje Molerović, Braslav Rabar, Dragan Ugrinović i On osmislili i darivali crno-belom svetu i šahovskoj zajednici…

Koliko je ta publikacija bila bukvar i preteča današnjeg kompjuterskog šaha i brojnih šahovskih programa svedoči i činjenica da je “Informator” godinama bio jedan od najvećih srpskih izvoznika…

Matanović, Gligorić i Ivkov na promociji knjige o Bobiju Fišeru 

I, možda, upravo zbog toga, šahista Aleksandar Matanović, koji je u Informatoru do guše bio u šahovskoj teoriji i praksi, nije imao više vremena da se posveti ličnom usavršavanju i napretku u svetskoj šahovskoj hijerarhiji… Ko će ga znati?!

Pre neku godinu sam sa Matanovićem (i nedavno preminulim Borom Ivkovim) evocirao podsećanja na “najveći meč u istoriji šaha”, prvi susret SSSR-SVET, u Beogradu 1970., koji su Sovjeti dobili minimalnim rezultatom, 20,5:19,5.

U ekipi “Ostatak sveta” igrali su i trojica srpskih velikana drevne igre, Svetozar Gligorić, Borislav Ivkov i Milan Matulović… Aleksandar Matanović je bio jedan od najvažnijih šrafova u organizaciji tog neponovljivog spektala u Domu sindikata!

Mogao bih, ali neću, da prozborim koju i o političkom angažovanju našeg legendarnog velemajstora Matanovića, o njegovim akcijama za srpstvo i brojnim idejama koje, pored ostalih, osmišljavao i sa Živadinom Jovanovićam, eks ministrom spoljnih poslova Jugoslavije, diplomatom Vlatkom Jovanovićem, majstorskim kandidatom i rivalom Matanovića u posleratnim godinama Drugog svetskog rata…

I kao šahista i kao publicista, velemajstor Aleksandar Matanović — Beka bio je legenda koja je za života zasluživala pažnju i poštovanje javnosti.

Ali, danas je stranačko doba, važnije je biti uz skute lidera stranke i slepo ga slušati nego imati svoj stav, svoje mišljenje i svoje ime i prezime, svoj rad iza sebe.

A Aleksandar Matanović ima i ime i prezime koje se mnogo poštuje i ceni širom sveta, i koje je odzvanjalo mnogim dvoranama i u kancelarijama poznatih i moćnih ljudi koji su voleli i vole šah.

Beko, hvala Ti za sve i što sam imao čast da se družimo…

Tvoj drug Dinja!

Najznačajni rezultati Aleksandra Matanovića

Beč 1952 (II-IV), Opatija 1953 (I), Zagreb 1955 (II-III), Hamburg 1955 (I), Bevervijk 1957 (I), Mar del Plata 1961 (II-IV), Santa Fe 1961 (II-IV), Buenos Aires 1961 (I-II), Zevenar 1961 (I), Bordo 1964 (I-III), Jeruslim 1964 (II), Netanja 1965 (II-IV), Bognor Regis 1966 (II), Tel Aviv 1966 (II-III), Titovo Užice 1966 (I-II), Bad Pirmont 1966 (I-III), Luksemburg 1971 (I), Hjuston 1974 (II)…

(Svedok onlajn)