Srbija je u Vašingtonu ponižena kao retko kada na međunarodnoj pozornici

Srbija je u Vašingtonu juče ponižena kao retko kada do sad na međunarodnoj pozornici.

Na stranu tretman koji protokolarno više priliči domorodačkim plemenima nego suverenim državama, kao i zapanjuće bizarne izjave medijima (olovke, glumatanje po vašingtonskim pešačkim ostrvima na temu pritisaka da se potpiše priznanje, priče o muku u sali dok on govori, itd), sama činjenica da je delegacija Srbije otputovala u Vašington na “pregovore o Kosovu”, i to bez ijednog stručnjaka za međunarodne odnose i institucionalizovane pregovaračke platforme, je nešto što nas uvodi u realne opasnosti. Time je pregovarački proces, voljom Beograda, premešten u Belu kuću - čime je stvoren presedan za nastavak procesa na verovatno za nas najmanje povoljnom terenu, bez saveznika.

Potpisani “sporazum” na vanredno bizaran način kombinuje odnose Beograda i Prištine sa višedecenijskim problemima na Bliskom istoku, pravima globalne LGBT zajednice, američko-kineskim tehnološkim trvenjima, pitanjima suverenosti u izboru snabdevanja energentima - što pas s maslom ne bi pojeo

Na stranu i to što potpisani “sporazum” na vanredno bizaran način kombinuje odnose Beograda i Prištine sa višedecenijskim problemima na Bliskom istoku, pravima globalne LGBT zajednice, američko-kineskim tehnološkim trvenjima, pitanjima suverenosti u izboru snabdevanja energentima - što pas s maslom ne bi pojeo.

Nekoliko tačaka tog “sporazuma” su direktno štetne po naše nacionalne interese, na više nivoa.

Recimo, Priština se obavezala da godinu dana neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama. To samo po sebi ne bi bilo loše, da se Beograd nije obavezao da prestane sa kampanjom otpriznavanja i lobiranjem kod zemalja koje još uvek nisu priznale “Kosovo” da to i u budućnosti ne učine. Priština se dakle NIJE obavezala da širom sveta bilateralno ne lobira, A MI JESMO.

Da je Vučić u delegaciji sa sobom imao nekog diplomatu, taj bi ga upozorio da je i dalje na snazi rezolucija Saveta bezbednosti 478 iz 1980, koja poziva sve države članice UN da povuku svoje ambasade iz Jerusalima

Za početak, “Kosovo” je dobilo priznanje Izraela, koji od jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008 to nije uradio - kako to može biti u interesu Srbije? Da stvar bude bizarnija, Srbija po ovom sporazumu NAGRAĐUJE Izrael za kosovsko priznanje premeštanjem naše ambasade u Jerusalim - čime ćemo se pridružiti (uz novopriznato Kosovo) samo još SAD i Gvatemali! Da je Vučić u delegaciji sa sobom imao nekog diplomatu, taj bi ga upozorio da je i dalje na snazi rezolucija Saveta bezbednosti 478 iz 1980, koja poziva sve države članice UN da povuku svoje ambasade iz Jerusalima. To je u najmanju ruku kontraverzan potez za zemlju koja insistira na poštovanju neke druge rezolucije SB UN, npr. 1244. Kao i pristajanje na sveobuhvatnu dezignaciju Hizbolaha kao terorističke organizacije (dakle izjednačavanje njegovog političkog i vojnog krila), ovo je direktan prst u oko velikom broju međunarodnih aktera sa kojima imamo izuzetno važne odnose - celoj EU, Rusiji i Kini, na primer.

Normalizacija životnih prilika u regionu, uključujući ekonomske odnose Beograda i Prištine, je plemeniti cilj kojem treba težiti u interesu građana i budućih pokolenja.

Ali put za ostvarenje toga ne sme voditi preko diletantnskog gaženja nacionalnih interesa, stvaranja neprijatelja širom sveta i poniženja države i naroda.