Muke po Tomi

Ja ne idem tamo (u Moskvu) zbog vojne parade, idem da odam poštu za poginulih 150.000 vojnika. Kao izraz zahvalnosti za to što u ovoj zemlji ne moramo da govorimo nemački kao poslušni kolaboranti, što ne moramo da govorimo da pozdravljamo Hajl Hitler, Hajl Himler, Hajl Gering…''.

Ovom izjavom 29. marta ove godine, češki predsednik Miloš Zeman zadivio je sav slobodoljubivi svet, očarao je srpski narod i šokirao njegove i srpske zapadne ''prijatelje''. Na ''dobronamerni'' savet američkog ambasadora u Češkoj, Edrjua Šapira da Zeman tim potezom može da podrije zapadno jedinstvo Zeman je odgovorio da gost iz Amerike nije dobrodošao u predsednički zamak.

Šta je posle toga časni češki predsednik doživljavao saznaćemo po svoj prilici brzo, tek desetak dana kasnije njegov pres sekretar izjavio je da će predsednik toga dana biti u Moskvi, ali će baš u vreme održavanja parade otići na ugovoreni sastanak sa slovačkim premijerom. Časnom Zemanu pronađen je časni izlaz, ali to ni u kom slučaju neće predsednika Republike Češke ispisati iz Spiska ljudi.

Srpski predsednik, šta god ko mislio o njemu, bio je još hrabriji. Ne samo da će prisustvovati paradi, odlučio je, nego će na nju poslati elitnu jedinici Vojske Srbije. Ako toj odluci dodamo onu kojom je organizovao vojnu paradu u čast predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, Tomislav Nikolić bar za jedno mesto iznad je na već pomenutom, malobrojnom spisku šta god se sa tom njegovom odlukom desilo.

A, već je počelo. Posle nekoliko dana glasnog ćutanja, očigledno neophodnih za pronalaženje slabih tačaka predsednikove odluke, vešto puštenim spinom, oglasila se, ko bi drugi no stalno srpski dežurni astronom iz Opservatorije za praćenje prava i dužnosti neposlušnih predsednika, Zorana Mihajlović:

''Ako postoji protokol kako predsednik Republike donosi o tome gde šalje vojsku i ako postoje pravila koja kažu ko sve treba da da mišljenje o tome, onda se nadam da je Tomislav Nikolić to ispoštovao, kao i da se konsultovao i sa savetnicima pre nego je tu odluku doneo.''

Da podsetimo. U slučaju predsednika Zemana počelo je pitanjem ''ko će taj put da plati'', a onda su se oglasili i ostali češki astronomi-spavači. Nema sumnje, srpski spavači već su popili jutarnji ''kafućino'' i krenuli na konferancije za novinare na koje su ih pozvali glavni i odgovorni urednici srpkih medija u nemačkom i američkom vlasništvu. Na konferencijskim stolovima već ih čekaju pripremljene presude predsednikovoj odluci koja nas je, po ko zna koji put, vratila nekoliko koraka nazad na putu u svetlu evro(atlansku) budućnost. Naravno, uz obavezno podsećanje na mračnu stranu predsednikove ličnosti koju nije mogao da sakrije kada je javno izjavio da bi voleo da Srbija postane ruska gubernija.

Srpska javnost i politička elita, uz časni izuzetak Nenada Popovića, predsednika Srpske narodne partije, koji je u autorskom tekstu za ''Danas'' predsednikovu odluku podržao, prećutali su izjavu srpske astronomkinje.

No, ni predsednik nije ćutao. Preko Stanislave Pak Stanković poručio je gospođi Mihajlović koja ‘’se bavi svim i svačim u ovoj zemlji’’ da ona nije ta koja bi trebalo da ‘’preispituje odluku predsednika o učešću na paradi u Rusiji.’’ Navela je i da je učešće na paradi u Moskvi ‘’moralna obaveza Srbije prema Rusiji, te da u tom pogledu neće bit nikakvih reperkusija po proces evrointegracija zemlje.’’ 20,04,

Ima li nekog ozbiljnog ko posle toga nije očekivao oglašavanje Nenada Čanka, koji to uglavnom radi u krajnjoj nuždi (čitaj: ko će da se bakće s novinarima, al’ kad se mora, mora se). Elem, Čanak je onako nadahnuto-patriotski ustvrdio predsednikovo licemerje, Ej, još 2013. godine Čanak je primetio vandalizovanje antifašistčkog spomenika na Iriškom vencu, a predsednik ni da makne prstom da se on restaurira. Nema veze što Pokrajina ima svoje institucije koje se time bave. To je posao predsednika, a ne da odlučuje o poslovima vojske. Tačka. Onako, čankovito. I neka se pripremi Čeda Jovanović.

Dobro, Čanak. Ali u istom danu oglasili su se ( i nisu se oglasili, a možda i jesu, ali nije ministar) oni koji istinski istrajavaju na ‘’evrointegraciji zemlje’’, a ne kobajagi kao Stanislava Pak Stanković-Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. ''Teška artiljerija'' poručila je (i nije poručila) da bi na Paradi povodom 70 godina pobede nad fašizmom, umesto elitne jedinice Vojske Srbije, trebalo učestvujuju veterani. Ne zna se koji, ali se svakako može zamisliti slika na Crvenom trgu. Odmah posle ruske pešadije koja strojevim korakom trese Putinovu binu, nastupaju srpski veterani. Za njima gazeći strojevim korakom dužine deset santimetara idu ruski padobranci prinuđeni da po prvi put ne okrenu glavu prema predsedniku Rusije iz straha da ne pregaze vremešne Srbe. O, Bože!

Da rezimiramo. Predsednik Srbije, zbog svoje odluke o slanju pripadnika Vojske Srbije na ''Putinovu paradu'' do sada ''preživeo je'' Omladinski odbor za obrazovanje, koji je ''uz podršku Britanske ambasade'' kao opomenu hteo da mu u Beograd dovede ni manje, ni više nego Hašima Tačija, pod čijom su komandom živim Srbima vađeni organi i prodavani diljem civilizovanog sveta. Pa, ministarku, pa Ministarstvo, dobro i Čanka. Preživeće i Čedu. Ali jedno neće-uvođenje sankcija Rusiji. Neka se pripremi...