Hrvatska se ne može oteti ustaštvu

Na žalost, 

sve ove godine bio sam u pravu. Od 1990. do danas.

Od onoga dana, zima 1990. g. kada sam u NIN-u, a tekst je bio najavljen na naslovnoj strani, napisao šte će se dogoditi i događati u Hrvatskoj, ako na izborima pobedi HDZ.

Dogodilo se..i događa se..ustaštvo.

Ovo čije smo lice, jedno od desetina, videli juče u Splitu.

Hrvatska demokratska zajednica je stranka koja je nastala uglavnom na pozitivnom sentimentu prema Nezavisnoj državi Hrvatskoj. 

Naivan je, neko će reći i budala, svako ko misli da nije tako. 

Tuđman je, ostvarivši osnovni cilj, nezavisnu hrvatsku državu, kontrolisao ustaštvo, svestan koliko to može da smeta i njemu samom i državi. Zato je ubio Antu Paradžika i Blaža Kraljevića, perjanice HOS-a, bukvalne sledbenike Pavelićevih generala, Bobana i Francetića. 

Ali, s njima ustaštvo nije ubijeno. 

Ustaštvo je osnovni energent hrvatske nacionalne ideje i hrvatske države, gorivo koje je u tu mašinu sipano još 30-ih godina 20-og veka

Ustaštvo je osnovni energent hrvatske nacionalne ideje i hrvatske države, gorivo koje je u tu mašinu sipano još 30-ih godina 20-og veka.

Nakon Tuđmanove smrti i dolaska na vlast koalicije u kojoj je dominirala "levica", katolička crkva privukla je čvršće u svoje krilo to monstrum-čedo, u crnoj uniformi, sa slovom U na crnoj kapi, da ga čuva i štiti. Do prve prilike, puštajući ga povremeno na svetlo dana. U raznim oblicima; od komemoracija NDH i Paveliću, do Tompsona i njegovog zadatka u svemu ovome.

Na poslednjim parlamentarnim  izborima u Hrvatskoj, HDZ nije sama imala većinu i morala je s nekim u koaliciju. Tako je na vlast došao ustaški Domovinski pokret. 

Ali..Domovinski pokret nije ništa drugo do frakcija HDZ-a. Svi u tom pokretu bili su nekada u HDZ-u. 

Sve je to armija simpatizera NDH i  ustaštva, samo što neki ne mogu da ćute, pa rade ono što svi ostali misle.

Kažu; na Hipodromu u Zagrebu, na Tompsonovom koncertu, nije bilo 500.000 ustaša. Kažu, to je glupost.

Nije glupost.

Na tom koncertu bilo je pola miliona simpatizera NDH i ustaštva. Zašto niko nije došao da sluša Tompsona u hrvatskoj narodnoj nošnji; Slavonije, Hrvatskog zagorja, Dalmacije...Ne. To je bilo veče crnih uniformi, crnih majica s natpisima HOS, Za dom spremni

Na tom koncertu bilo je pola miliona simpatizera NDH i ustaštva. Zašto niko nije došao da sluša Tompsona u hrvatskoj narodnoj nošnji; Slavonije, Hrvatskog zagorja, Dalmacije...Ne. To je bilo veče crnih uniformi, crnih majica s natpisima HOS, Za dom spremni ili u crnim majicama bez natpisa. Ali, u crnim majicama. 

I svi su urlali; Za dom spremni, u pesmi Čavoglave, skupa s potpredsednikom Vlade Hrvatske, Ivanom Anušićem, koji se s tim kasnije hvalio. 

Ono pre par meseci, kada je u Saboru (hrvatski parlament) nekoliko zastupnika uzvikivalo, Za dom spremni; ono pre neki dan, kada je u istom tom Saboru osporavan Jasenovac kao tvornica smrti, promocijom Jasenovca kao centra za obrazovanje mladih, primera hrvatske uljudbe; ovo što se juče dogodilo u Splitu, samo je ubrzavanje serijala potpune uspostave ustaške države Hrvatske. 

Hrvatska tone u sivu, sve crnju maglu ustaštva, naci-fašizma.

Ustaštvo u Hrvatskoj je potpuno rehabilitovano.

Hrvatsko društvo i dalje se, u ogromnoj većini, hrani antisrpstvom a onaj ko mrzi Srbe, ili je negativno određen prema Srbima, ima blagonaklon stav prema NDH. To je kauzalna veza koja nema izuzetke

Biti ustaša, u Hrvatskoj je ponos. Niko se toga ne stidi.

Kad u Hrvatskoj više ne bude ni jednog Srbina, a nestaju velikom brzinom (iseljavaju se, beže, asimiluju, umiru) ustaški monstrum tražiće novu krv i naći će je u onom delu hrvatskog naroda koji ne podržava ustaštvo. Znači, ima takvih. 

Da, ima, ali su manjina. I uglavnom ćute, tu i tamo poneka izjava. Masovnih okupljanja, protesta zbog oživele ustaške države..nema. Neće ih ni biti.

Hrvatsko društvo i dalje se, u ogromnoj većini, hrani antisrpstvom a onaj ko mrzi Srbe, ili je negativno određen prema Srbima, ima blagonaklon stav prema NDH. To je kauzalna veza koja nema izuzetke.

Što se tiče ustaštva, nacizma, fašizma..u Hrvatskoj je gora situacija nego 1941. godine.

Preterujem?

Neee. 

Samo zbog promenjenih okolnosti u Evropi i svetu novi hrvatski crnokošuljaši nemaju logore i ne ubijaju. Još uvek ne ubijaju. To je sledeća faza.

U Zagrebu je 1941/42 zabaležena serija diverzantskih akcija hrvatskih antifašista protiv ustaša i njihove države. S nekoliko ubistava ustaša. Ne računajući Srbina, Radu Končara, te akcije organizovali su i sprovodili Hrvati.

A, danas?

Zagreb ćuti. Hrvatska ćuti. Ustaštvo urla.

Samo zbog promenjenih okolnosti u Evropi i svetu novi hrvatski crnokošuljaši nemaju logore i ne ubijaju. Još uvek ne ubijaju.

To je sledeća faza.

Hrvatska se ne može oteti ustaštvu. 

Pređena je linija iza koje nema povratka.

Neko će reći; dogodiće se čudo. Imajte na umu da  čuda  uglavnom žive u bajkama.

Ova hrvatska bajka je krvava i krvavo je sve što se u njoj događa.