Хрватска се не може отети усташтву

На жалост, 

све ове године био сам у праву. Од 1990. до данас.

Од онога дана, зима 1990. г. када сам у НИН-у, а текст је био најављен на насловној страни, написао ште ће се догодити и догађати у Хрватској, ако на изборима победи ХДЗ.

Догодило се..и догађа се..усташтво.

Ово чије смо лице, једно од десетина, видели јуче у Сплиту.

Хрватска демократска заједница је странка која је настала углавном на позитивном сентименту према Независној држави Хрватској. 

Наиван је, неко ће рећи и будала, свако ко мисли да није тако. 

Туђман је, остваривши основни циљ, независну хрватску државу, контролисао усташтво, свестан колико то може да смета и њему самом и држави. Зато је убио Анту Параџика и Блажа Краљевића, перјанице ХОС-а, буквалне следбенике Павелићевих генерала, Бобана и Францетића. 

Али, с њима усташтво није убијено. 

Усташтво је основни енергент хрватске националне идеје и хрватске државе, гориво које је у ту машину сипано још 30-их година 20-ог века

Усташтво је основни енергент хрватске националне идеје и хрватске државе, гориво које је у ту машину сипано још 30-их година 20-ог века.

Након Туђманове смрти и доласка на власт коалиције у којој је доминирала "левица", католичка црква привукла је чвршће у своје крило то монструм-чедо, у црној униформи, са словом У на црној капи, да га чува и штити. До прве прилике, пуштајући га повремено на светло дана. У разним облицима; од комеморација НДХ и Павелићу, до Томпсона и његовог задатка у свему овоме.

На последњим парламентарним  изборима у Хрватској, ХДЗ није сама имала већину и морала је с неким у коалицију. Тако је на власт дошао усташки Домовински покрет. 

Али..Домовински покрет није ништа друго до фракција ХДЗ-а. Сви у том покрету били су некада у ХДЗ-у. 

Све је то армија симпатизера НДХ и  усташтва, само што неки не могу да ћуте, па раде оно што сви остали мисле.

Кажу; на Хиподрому у Загребу, на Томпсоновом концерту, није било 500.000 усташа. Кажу, то је глупост.

Није глупост.

На том концерту било је пола милиона симпатизера НДХ и усташтва. Зашто нико није дошао да слуша Томпсона у хрватској народној ношњи; Славоније, Хрватског загорја, Далмације...Не. То је било вече црних униформи, црних мајица с натписима ХОС, За дом спремни

На том концерту било је пола милиона симпатизера НДХ и усташтва. Зашто нико није дошао да слуша Томпсона у хрватској народној ношњи; Славоније, Хрватског загорја, Далмације...Не. То је било вече црних униформи, црних мајица с натписима ХОС, За дом спремни или у црним мајицама без натписа. Али, у црним мајицама. 

И сви су урлали; За дом спремни, у песми Чавоглаве, скупа с потпредседником Владе Хрватске, Иваном Анушићем, који се с тим касније хвалио. 

Оно пре пар месеци, када је у Сабору (хрватски парламент) неколико заступника узвикивало, За дом спремни; оно пре неки дан, када је у истом том Сабору оспораван Јасеновац као творница смрти, промоцијом Јасеновца као центра за образовање младих, примера хрватске уљудбе; ово што се јуче догодило у Сплиту, само је убрзавање серијала потпуне успоставе усташке државе Хрватске. 

Хрватска тоне у сиву, све црњу маглу усташтва, наци-фашизма.

Усташтво у Хрватској је потпуно рехабилитовано.

Хрватско друштво и даље се, у огромној већини, храни антисрпством а онај ко мрзи Србе, или је негативно одређен према Србима, има благонаклон став према НДХ. То је каузална веза која нема изузетке

Бити усташа, у Хрватској је понос. Нико се тога не стиди.

Кад у Хрватској више не буде ни једног Србина, а нестају великом брзином (исељавају се, беже, асимилују, умиру) усташки монструм тражиће нову крв и наћи ће је у оном делу хрватског народа који не подржава усташтво. Значи, има таквих. 

Да, има, али су мањина. И углавном ћуте, ту и тамо понека изјава. Масовних окупљања, протеста због оживеле усташке државе..нема. Неће их ни бити.

Хрватско друштво и даље се, у огромној већини, храни антисрпством а онај ко мрзи Србе, или је негативно одређен према Србима, има благонаклон став према НДХ. То је каузална веза која нема изузетке.

Што се тиче усташтва, нацизма, фашизма..у Хрватској је гора ситуација него 1941. године.

Претерујем?

Неее. 

Само због промењених околности у Европи и свету нови хрватски црнокошуљаши немају логоре и не убијају. Још увек не убијају. То је следећа фаза.

У Загребу је 1941/42 забалежена серија диверзантских акција хрватских антифашиста против усташа и њихове државе. С неколико убистава усташа. Не рачунајући Србина, Раду Кончара, те акције организовали су и спроводили Хрвати.

А, данас?

Загреб ћути. Хрватска ћути. Усташтво урла.

Само због промењених околности у Европи и свету нови хрватски црнокошуљаши немају логоре и не убијају. Још увек не убијају.

То је следећа фаза.

Хрватска се не може отети усташтву. 

Пређена је линија иза које нема повратка.

Неко ће рећи; догодиће се чудо. Имајте на уму да  чуда  углавном живе у бајкама.

Ова хрватска бајка је крвава и крваво је све што се у њој догађа.