Бајка о истражитељу Верану, светој Весни и академику Басари

Идеја за овај текст родила ми се у току читања интервјуа Верана Матића листу "Данас", у коме свежи председник Комисије за истрагу убиства новинара дословце каже: "Мислим да је Вучић одговорио на прави начин на моју иницијативу, не само вербално већ и оперативно, са решеношћу да се неки резултати и реализују. Мислим да он има и више мотива да до позитивних резултата дође (колико год то цинично звучало)."

Злоупотреба Шарићевог клана (и другe одбране од бацања љаге): И тако. Веран је похвалио Вучића, Тома је одликовао Верана (Сретењским ордењем, ни мање ни више), Весна је похвалила Ивицу и упоредила га с Винстоном (Черчилом) и Шарлом (де Голом), Свилановић је рекао да са Вучићем дели иста очекивања о датуму почетка преговора са ЕУ а похвалио је Тому (и Атифете приде), Н. Прокић (еx ЛДП) позвао грађанску Србију да подржи владу СНС-а и СПС-а ("уосталом, и Европски парламент је поздравио проактивну улогу Александра Вучића и Ивице Дачића"), Вучић је узвратио парафразирајући Прокића ("Потребно је да у Србији неко каже да од сутра више нема фесова. Никада не знате коме може да падне на памет да покуша да зауставља реформе и модернизацију"), Вук Д. изјави да се мора подржати оно што Ивица говори поводом Косова, Весна је отишла корак даље и истакла да Ивици подмећу афере у трену кад води разговоре с Приштином ("не тврдим да не постоји Шарићев клан, али сматрам да се он злоупотребљава"), поменуту Веснину тезу својим речима препричала је и Соња Б. тврдњом да Ивицу дискредитују због успеха у преговорима са Приштином ("поставља се питање да ли ће Дачић политички преживети удар и имати прилику да преговоре приведе крају"), таман кад прогунусмо подршку Соње Б.тад дође тешка и фамозна Басарина реч ("Дачић је, наиме, отишао предалеко у преговорима са Тачијем, што је запретило да нормализација односа и помирење двају народа – ноћна мора београдских, славских тутумрака и говнара - коначно постане јава. Зато су се говнари и тутумраци састали у неком мутлаку и ту, у мутлаку, саставили катил ферман за премијера"), да се вратимо на Верана, Ивицу и Вучића ("мислим да су политичари о којима говорите данас у потпуно новим ситуацијама у односу на партиципације у власти за време Милошевића"). И тако је Империја затворила круг.

Акциони план: Као што се из претходног може видети, догодила су нам се разна чуда или (прецизније) "нема немогућег у држави Данској". Но, је ли ово крај историје српских чудеса или је остало још материјала за спајање неспојивог? Тома да одликује Соњу Б. Карађорђевом звездом, Вучић да држи Веранову слику у новчанику и омогући му снимање "Истражитеља из Друге Србије", Ивица да постави Весну за саветника за питања Шарићевог клана и да се заложи да је за живота  беатификују, НИН-ову награду да додељује "Данас" и да се зове "Курирова", РТС претплату да преусмере "Пешчанику" а ЕПС такса за ангажовану снагу да оснажи Б92, Прокићева драма да се игра во вјеки вјекова у свим позориштима, законом забранити да се Свилановићу помиње било које кодно име осим рођенога, Соња Л. да не трасира само Вучићев пут у Берлин него свако политичко и друго изузетно путешествије, Басару да произведу у једног од четрес академика и метну у читанке уместо оног Вука (Ст. К.), Вук Д. да се спомиње у свим оним ситуацијама кад се помињао Његош, уместо Сретења нерадно славити Геј параду, Светосавске свечаности од сада па до вечности звати Светковине Прве и Друге Србије?

Тачка после које нема повратка на шајкаче: На крају – да се службе одмах не досете – позивам се на књижевност и чувену Борхесову причу о његовој баби и Енглескињи која је дуго живела са Индијанцима. Наиме, кад је Енглескиња угледала другу белкињу (Борхесову бабу) почела је нагло да пије крв, показујући да је покидала старе везе и доказујући правоверност новог живота. С тим у вези, џабе ће бити нашим властима да испуне цео горњи акциони план ако не покажу да су заиста нови људи. Наравно да није потребно европским (и евроатлантским) пријатељима правоверност доказивати испијањем крви (цивилизовани су то људи!) – биће довољно да Вучић, без парафразирања, понови Прокићеву знамениту реченицу да ће "Србија ући у ЕУ са Србима или без њих".