Možda će brzo doći vreme da i ljubitelji koza i jaraca javno pokažu šta (i koga) vole. Da i oni sa svojim dragim seksualnim partnerima i partnerkama, ponosno prodefiluju gradom, dok sa njima šetaju predsednik republike i vlade, ministri i ambasadori nama prijateljskih zemalja, koje su nas bombardovale 1999.

Po ministru, izgleda, ne može se biti tolerantan i biti konzervativan, odnosno izražavati nedopadanje u vezi gej parade. Da biste bili "istinski tolerantni", po ministru, vi morate da prihvatite homoseksualnost, vi morate da pristanete na izjednačavanje homoseksualnosti i heteroseksualnosti.

Taj drugačiji pristup nije se zasnivao na više novca, uvođenji kompjutera, popovanju o toleranciji, različitosti i ostalim građanskim vrlinama, niti na prilagođavanju gradiva interesovanjima smorene dece, već na prostom povratku na "staro", tj. na red, disciplinu i mukotrpan rad.

Oličenje zla je ona zemlja koja učestalo ugrožava druge, podriva njihov teritorijalni integritet, suverenitet, pa i elementarno pravo na postojanje. Takva zemlja uz pomoć „meke“ ili „klasične“ sile brutalno nameće ono što je u njenom interesu. 

Sadašnje opstrukcije Kluba Bošnjaka potvrđuju da je u Srpskoj moguće na sve zakone i odluke Narodne skupštine RS staviti veto. Zato bi bilo neophodno da se jasno utvrdi i precizira šta je to vitalni nacionalni interes.

Dok je izvođena „Marseljeza“, beogradska publika zviždala je Kušneru, Širaku, Sarkoziju, Leviju... a ne Anriju, Anjelki i Riberiju. Ko to ne razume, verovatno misli i da bismo sada Nikolu Žigića i pola „Marakane“ morali da isporučimo Hagu.

Zbog čega je mnogim srpskim medijima zanimljivija eventualna neskromnost srpskih vladika, nego eventualno nepoštenje srpskih političara, verovatno je najvažnija dilema "krhke srpske demokratije", kako haotičnom stanju u državi već predugo tepamo.

Ono što dilemi oko akcija daje nesvakidašnju specifičnu težinu jeste to što je isključiva. Jer, ovde ne mogu da se primene tradicionalni recepti tipa "i Kosovo i Evropa". Ne, ovde morate da donesete odluku koja isključuje jednu od dve mogućnosti. Ne možete uzeti i 800 evra od brokerske kuće i 1.000 evra od države.

Izbirljiv pogotovo ne može da bude neko ko, poput Svetislava Basare, ima neuobičajeno raskošan koalicioni kapacitet za jednog pisca – čovek je, u proteklih petnaestak ili malo više godina, koliko moje sećanje seže, bio aktivista DSS, DHSS, DS i na kraju opet DHSS. 

Jasno je da LDP nije opoziciona stranka, već vlast. Međutim, LDP, stvara medijsku, javnu sliku da je opozicija. Na rečima su opozicija, a na delu vlast. I to kod građana uglavnom prolazi jer se to spinuje, odnosno, takvo lažno stanje stvari odgovara onim strankama koje kontrolišu medije i koje u Vladi jesu.