U svetu u kojem za sve postoje jednaka merila, ovakvo priznanje moralo bi da podigne na noge vaskoliku zapadnu medijsku silu, koja je svaki navodni, a kasnije nedokazani, zločin srpskih vlasti nad kosmetskim stanovništvom, svojevremeno stavljala u udarne vesti i rubrike.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici. Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine.

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

Srpska Vikipedija postigla je rezultat kakvim se ne može podičiti nijedna kulturna institucija u zemlji. Neko je bio marljiv i izbrojao je – internet enciklopedija koja predstavlja rad male vojske volontera sa voljom da svoje znanje podele sa drugima, odštampana bi brojala 40 tomova.

Roganovićka je, uz to, „Kulturni dodatak“ pretvorila u ilustrovani katalog mišljenja i intervjua Biljane Srbljanović, Vladimira Arsenijavića, Marka Vidojković i ostalih umetničkih vedeta Druge Srbije. Tako se on danas pretvorio samo u ćirilično izdanje Helsinške povelje ili Peščanika.

Pravila u takvim situacijama zabranjuju još nešto, a ne samo prikazivanje "Mućki". Recimo, vređanje osobe (ili osoba) zbog čije je smrti i proglašena nacionalna žalost – to bi, barem po logici stvari, moralo da povlači zakonsku odgovornost.

Često se govori da je Srbija ušla u 21. vek bez definisanih granica i bez državne i nacionalne strategije, ali to, čini se, nije ni potrebno. Nije više važno kakva će i kolika će biti Srbija dok u njoj može da se krade, a za protekle dve decenije stvorena je država lopova.

Danima, nedeljama, mesecima, mediji su od meskičkog gripa marljivo i sistemataski pravili strah i trepet. Ostavljen u nedoumici da li se radi o biblijskoj kugi ili malo težoj kijavici, čovek se po pravilu priklanja onoj strašnijoj verziji. Đavo ne spava...

Sada isti ti ljudi, koji shvativši da uticaj DSS-a vrtoglavo pada, nalaze nove gazde i organizujući ovakva „dešavanja“ zapravo rade u korist DS-a, a na štetu nacionalne opcije i građana Srbije. Dakle, ako Glavni odbor DSS-a ne stupi u kontakt sa biračima - posle prvih izbora moći će da zatvori dućan.

Najsvežiji primer ove nove „sekularne zabrinutosti“ predstavlja slučaj izvesne Soile Lautsi, građanke Italije finskog porekla, koja je više od pola decenije vodila bitku da se iz školske učionice njene dece ukloni simbol raspeća.