Imenovanje supružnika za ambasadore u dve susedne zemlje nagoveštava da će supružnici Vorlik zajednički raditi na ciljevima daljeg jačanja uticaja SAD i slabljenju uticaja Rusije na ovim prostorima.

Ni na kraj pameti mi nije palo da neko u ovoj zemlji mirno gleda kako ovo dete pred kamerama umire mesecima, prepušteno dobroj volji i humanosti anonimaca sa Fejsbuka koji pozivaju ljude da uplate priloge.

Visoki predstavnik i Kancelarija OHR prilično uverljivo pokazuju odbojnost prema RS i njenim institucijama. To najbolje pokazuje veliki broj neregularno prenesenih entitetskih nadležnosti, broj nametnutih odluka i smenjenih kadrova.

Vrata institucija su im zatvorena. U njima su umesto „predstavnika radničke klase“ eksperti skupljeni s koca i konopca, ljudi bez radnog staža i ugleda, ali od centara moći postavljeni da štite interes „ljudi iz senke“. A pošto su za radnike institucije zatvorene, za iznošenje svog mišljenja koriste pruge i puteve.

Juščenko odlazi ali problemi ostaju. Ekonomija se ne može oporaviti bez većih stranih investicija, borba sa korupcijom je teška stabilnim zemljama. Politička polarizacija koja ima etničku konotaciju budućnost ove, velike i potencijalno bogate, zemlje čini veoma neizvesnom.

Sasvim je sigurno da Rusija može računati na mnogo bolje veze sa Ukrajinom nego do sada. Ozbiljan poraz koji je pretrpeo Juščenko govori o raspoloženju naroda u Ukrajini koja nije naročito profitirala nakon narandžaste revolucije.

U prezentaciji zločina u građanskom ratu u Bosni ima svega samo ne jasnih činjenica i dokaza. Međutim to ne smeta propagandnoj mašini da operiše nikad dokazanim brojkama i to uz isključivo okrivljivanje celog srpskog korpusa.

Ovim predlogom rezolucije, koji je ponudio Tadić, osudio bi se samo jedan zločin a druga rezolucija bi trebalo da predstavlja njenu dopunu. Dakle, Jelko Kacin je potpuno u pravu. Trebalo bi usvojiti samo jednu rezoluciju kojom se osuđuju svi ratni zločini bez razlike.

Nije poznato da li će Vlada radi svog opstanka biti raspoložena da ispuni zahteve iz Novog Pazara, ali se stiče utisak da dok se Srbija, hteli ili ne, približava Evropi, jedan njen deo izgleda još živi u Otomanskom carstvu, kada se osvojena zemlja delila na ejalete i sandžake.

Vreme je za potpuno preispitivanje srpsko-hrvatskih odnosa, koji uopšte nisu "komlikovani". Nisu ništa komplikovaniji od, recimo, odnosa Nemaca i Jevreja tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, ili Turaka i Jermena još koju deceniju ranije.