Navijači su, poneti strastima klipskih boja, pogazili interes i brigu za nacionalnu reprezentaciju. Bilo im je važnije da zvižde našem igraču nego da ga bodre, da našeg igrača dekoncentrišu a mirno prate protivničke igrače.

Naime, ukoliko tek sada saznajemo za ove zločine američke vlade, samo je pitanje šta ćemo još imati prilike da saznamo i kakve je eksperimente Amerika sprovodila u nekim drugim delovima sveta. Međutim, od ovoga još više brine pitanje da li su pomenuti eksperimenti još uvek u toku.

Nije država Srbija ta koja ne omogućava formiranje tog tela Bošnjačke nacionalne manjine, već predstavnici BKZ žele da preuzmu primat i sebe predstave kao jedine legitimne predstavnike Bošnjačke nacionalne manjine.

Kamate u Srbiji su ubedljivo veće nego u većini zemalja Evrope, dok klijenti nisu zaštićeni od izmena ugovora, što daje bankama mogućnost da samovoljno uslove otplate kredita, tako da se poznati reklamni slogan „uđeš, izađeš i gotovo“, može parafrazirati sa – uđeš, izađeš i gotov si.

Možda će biti dovoljno novca za politički marketing za najviše dva meseca. To dalje znači da će morati da se proda i Energoprojekt, da se makar stigne do juna. Onda ide leto i Tadić se nada da praktično sigurno može da preživi godinu dana.

Kada bi se arhivski fondovi otvorili do kraja za istoričare, pronašla bi se i brojna dokumenta bitna za utvrđivanje poslednjih dana đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića.

Razumem da danas i ovde ne postoji zakonit način da roditelj svom detetu nametne svoju volju, ipak je roditelj taj koji prvi mora da vodi računa o dobrobiti deteta, čak i po cenu toga da prekrši zakon.

Stiče se utisak da Srbija ne sme da protestuje zbog huliganskog ponašanja nasilnika u Briselu, koji su napali grupu navijača iz Beograda koji su se sasvim mirno šetali “nezgodnim” delom Brisela. Toliko o toj demokratskoj Evropi koja se užasava srpskih nasilnika.

Sve sličnosti možda su samo slučajne. Barem 15 dana koliko traje prvenstvo sveta u košarci i građani Srbije mogu da se osećaju kao da su veliki i moćni, kakvi su bili na geopolitičkoj i košarkaškoj pozornici tokom Hladnog rata.

Zgrada Geozavoda postala je karakteristična slika Srbije, koja je za samo sto godina prešla put od relativno zdravog i stabilnog društva do države bez zakona na ivici raspada, kome su novac, prasetina i trubači sve više jedino merilo identiteta.