Koliko je komična Mitrovićeva objava medijskog rata, toliko su apsurdni motivi koji su NUNS naterali na reakciju. Ovo udruženje nikako da se oslobodi uloge ideološkog policajca, a reagovanje Obradovića podseća na praksu nekadašnjih obračuna među komunistima.

Sva je prilika da pobunjenici niti imaju dovoljno snage da osvoje Tripoli i zbace Moamera Gadafija sa vlasti - to će značiti ne samo da je NATO izgubio na bojnom polju već i da više nema poziciju najmoćnije vojne organizacije na svetu.

Srbi postavljaju barikade, i to je već poznato. Vode se kao bajagi neki pregovori, i to je poznato. U OVK pozadini, između Prištine i Kosovske Mitrovice, kreću se brojna vozila sa albanskim zastavama (i registarskim oznakama „UÇK“). Sa šiptarske strane podgreva se ratna atmosfera.

Sam Kepir je nakon što je stigao u sudnicu reporterima rekao da je “potpuno nevin” i čitav sudski proces je nazvao cirkusom. Nakon što je uz pomoć štapa za hodanje zauzeo svoje mesto pred sobom je istakao papir na kome je bilo odštampano: “ubice 97-godišnjeg čoveka.”

Sadašnji predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov vodi svoju državu autoritarno, ili kako bi neki rekli diktatorski. Gde je stao Nijazov tu je nastavio Berdimuhamedov, sa malim pomacima ka demokratskim reformama.

Uporno istrajavanje na konceptu centralizacije državne uprave i ekonomije, uz radikalne izmene dejtonskih rešenja, čemu neskriveno teže Bošnjaci, neizbežno vodi u nove podele i konflikte.

Ruski kineski planeri znali da će NATO istupiti iz okvira Saveta bezbednosti, tako da teško možemo da pomislimo da su Rusija i Kina iznenađene i zatečene prekomernom upotrebom sile od strane NATO pakta.

Nije ostala ni prazna forma tzv. neposrednih izbora u Demokratskoj stranci. Svedoci smo da se odustalo od neposrednog učešća članstva u izborima i da se primenjuje dobro oprobani metod „demokratskog“ predlaganja jedinog kandidata.

Nesumnjivo da je Ejmi Vajnhaus bila na nečemu, a publika na ničemu, što i nije neka novost, jer je britanska pjevačica dugogogodišnji ovisnik, a i mi dugi niz godina ostajemo kratkih rukava po mnogim pitanjima.

Za evroreformske evropejce i radikalne lustratore Ražnatovićeva je „simbol prošlosti“, fizičko i simboličko otelotvorenje njima toliko omražene „Prve Srbije“, i oni nisu propuštali priliku da se sa njenom „zaostavštinom“ krajnje neposredno i ne birajući sredstva razračunaju.