Druga je stvar što bi Havijer Solana, da su Srbi zaista malo skloniji, ne “gledanju unazad”, nego makar elementarnom nacionalnom pamćenju i dostojanstvu kojim se inače toliko ponose, što bi, dakle, u tom slučaju, dotični Solana u Srbiji već odavno morao biti proglašen personom non grata 

“Treba ih pustiti da se malo istutnje”, rezonovali su u Briselu i Vašingtonu. Posle ćemo im već poturiti neku “šargarepu” ili kakvu sličnu povrćku, ili neku šećerlemu u vidu “otvaranja perspektive za otpočinjanje procesa za postepeno ukidanje viza”.

Znam ja da niko nije prorok u svom selu. A pogotovo znam da niko ne voli donosioce loših vesti. Ali je, ipak, gotovo neverovatno koliko čak i ozbiljni ljudi ne žele da čuju ono što im se ne dopada, pa i po cenu da zbog tog odbijanja imaju samo još veću štetu.

Nema nikakve dileme da su prethodne dve nedelje u Srbiji protekle u gotovo „dirljivom“ nastojanju ovdašnjih „svesnih“ medijskih i političkih snaga da u što je moguće većoj meri ublaže, amortizuju i neutrališu političke i psihološke efekte proglašenja kosovske nezavisnosti. U tome su, razume se, prednjačile demokrate.

Tadićeva pobeda će građanima Srbije omogućiti da se “transparentno” uvere u vrstu i veličinu šargarepe koju je Zapad spreman da nam isporuči zarad podrške lokalnim “pro-evropskim snagama” i da bi Srbi relativno “mirno i dostojanstveno” dočekali proglašenje kosovske nezavisnosti.