Никада нико пре Вучића није толико пута јавно изговорио „нећу да вас лажем“ („ми нећемо да лажемо и обмањујемо као они пре нас“. „Верују ми и у Москви и у Берлину зато што говорим истину“). А при томе му је читава политика и читава каријера саткана од неистине, обмане и манипулације.

Не могу да верујем у бајку о „лукавом патриотизму“ која се пласира из неких кругова режимских и „ДБ-патриота“, док се заводи лична диктатура, издаје Косово, спроводи Бриселски споразум, избегава изјашњавање о Јужном току и интензивира „европски пут“.

Само то да када „мека моћ“ одради добро посао онда дивизије, жртве, патња и погибељи можда нису ни потребни. С тим да ће Руси и Срби, као и обично, ту мудрост научити на тежи начин – и на сопственој кожи.

Све у свему, чини се да су они који су имали намеру да у Кијеву до краја понизе „руског медведа“, помало непромишљено „чачкали мечку“. Напросто, Русија и Путин себи нису могли да дозволе такав ударац и толико понижење. Никога није препоручљиво понижавати и изазивати на тај начин. Сем ако није већ дебело трауматизован и „издресиран“, попут Србије и њене вајне политичке „елите“.

Није све то почело са Вучићем и СНС-ом. Сећам се „кризних штабова“. Сећам се бахатости Чеде Јовановића, Бебе Поповића и Горана Весића. То треба имати на уму ради истине – али никако оправдања за оне који данас настављају и још радикализују управо оне најгоре и најаутократскије тенденције својих ДОС-овских и СПС-овских претходника.